Sreda, 08.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SLUŠKINjINA PRIČA

Gilead, iza scene

Из серије „Слушкињина прича” (Фото промо)

Nova sezona višestruko nagrađivane drame „Sluškinjina priča”, koju gledamo ponedeljkom u 21.00 na HBO, bliži se kraju. Junakinja Džun/Ofred, koju maestralno glumi Elizabet Mos, prešla je trnovit put ne bi li pobegla iz surovog Gileada, totalitarnog društva u kom su žene postale seksualne robinje kako bi se povećao natalitet i svi vratili „tradicionalnim vrednostima”. Ali, dokle god je njena ćerka Hana u Gileadu, za Džun to znači nemiran san. Za gledaoce, još neočekivanih situacija i šokantnih scena.

Od 2017, kada je stigla na mali ekran, serija „Sluškinjina priča” nastala po istoimenom romanu Margaret Atvud, intrigira gledaoce. Puna je simbolike i zanimljivosti, posebno kada se u obzir uzmu i druge ekranizacije.

SIMBOLIKA CRVENE BOJE

Crvena boja postala je zaštitni znak serije, koja je uz odoru sluškinja sa belom kapicom koja im omogućava da gledaju samo napred, neizostavni deo kampanje za promociju „Sluškinjine priče”. Simbolika je različita. Prvenstveno označava plodnost, ali i vidljivost (u bukvalnom smislu), jer su sa ovom bojom sluškinje uočljivije čuvarima u slučaju bekstva. Ovaj kostim neretko se viđa na protestima feministkinja širom sveta koje se bore protiv seksualnog ropstva i zabrane abortusa.

U VIŠE FORMI

Brus Miler jeste prvi koji je čuvenu knjigu Margaret Atvud doveo na mali ekran. Ali „Sluškinjina priča” živi i u drugim formama još ranije. Godine 1990. Folker Šlendorf režirao je istoimeni film u kom je junakinju Ofred tumačila Nataša Ričardson. Deset godina kasnije nastala je i opera. Urađene su i radio-drame, balet, više pozorišnih komada širom sveta, ali i grafička novela.

SEGREGACIJA

U delu kanadske autorke, crncima nije bilo mesto u Gileadu. Oni nisu smeli da se mešaju sa belcima i zato su odvođeni u takozvanu Nacionalnu domovinu. Segregacije nije bilo u seriji kada je reč o likovima tamne puti. Stvaralac televizijske verzije Brus Miler i njegov tim morali su da razmišljaju o političkoj korektnosti. Zato su Mojru, Džuninu prijateljicu, od belkinje u knjizi i filmu, gde ju je glumila Elizabet Mekgavern (Kora iz „Dauntonske opatije”), pretvorili u crnkinju u seriji. Tako je glumica Samira Vajli dobila priliku da glumi u ovoj popularnoj sagi. Za razliku od crnaca koji su imali svoje mesto u knjizi, gej likovi bili su prisutni samo u seriji, poput Ofglen (Aleksis Bledel). „U knjizi ne znamo mnogo o Ofglen. U seriji je lezbijka i ima ženu. To niste baš mogli da napišete 1985”, rekla je jednom prilikom Margaret Atvud. Transformacijom Ofglen, u priči je na videlo izašla još jedna strašna strana Gileada...

I DžUN I KEJT

Junakinja Ofred ime je dobila pošto je dovedena u Gilead. Tako je i u knjizi, seriji, filmu. Ali njeno pravo ime se razlikuje. U knjizi nikada nije rečeno, u seriji je Džun, a u filmu – Kejt.

1985

Poznato je da je knjiga objavljena 1985. Ali možda niste znali da je taj broj ugraviran na minđuši koju je prinudno nosila Džun, a koja je označavala njen identifikacioni broj u Gileadu.

ULOGA SNOVA

Glumici Amandi Brugel, koja tumači lik Rite, ovo je uloga snova. Ona je obožavalac knjige još dok je bila tinejdžerka. Pročitala ju je kad je imala 15 godina i podstakla da napiše niz priča smeštenih u distopijski svet. Čak se i na fakultetu bavila analizom knjige, a posebno lika Rite koju je na kraju glumila u seriji.

NEOBIČNE INSPIRACIJE

Scenografkinja Elizabet Vilijams imala je zanimljiv zadatak – da osmisli izgled Kolonije, surovog mesta gde po kazni idu neposlušne sluškinje. Verovali ili ne, inspiraciju je našla na neobičnim mestima. Potresne fotografije nuklearne katastrofe u Fukušimi i Meseca navele su je da napravi dramatičan set u kom su preovladavale boje ćilibara koje su dominantne i na slikama nastalim u Zlatnom dobu holandskog slikarstva.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.