Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
СЛУШКИЊИНА ПРИЧА

Гилеад, иза сцене

Из серије „Слушкињина прича” (Фото промо)

Нова сезона вишеструко награђиване драме „Слушкињина прича”, коју гледамо понедељком у 21.00 на ХБО, ближи се крају. Јунакиња Џун/Офред, коју маестрално глуми Елизабет Мос, прешла је трновит пут не би ли побегла из суровог Гилеада, тоталитарног друштва у ком су жене постале сексуалне робиње како би се повећао наталитет и сви вратили „традиционалним вредностима”. Али, докле год је њена ћерка Хана у Гилеаду, за Џун то значи немиран сан. За гледаоце, још неочекиваних ситуација и шокантних сцена.

Од 2017, када је стигла на мали екран, серија „Слушкињина прича” настала по истоименом роману Маргарет Атвуд, интригира гледаоце. Пуна је симболике и занимљивости, посебно када се у обзир узму и друге екранизације.

СИМБОЛИКА ЦРВЕНЕ БОЈЕ

Црвена боја постала је заштитни знак серије, која је уз одору слушкиња са белом капицом која им омогућава да гледају само напред, неизоставни део кампање за промоцију „Слушкињине приче”. Симболика је различита. Првенствено означава плодност, али и видљивост (у буквалном смислу), јер су са овом бојом слушкиње уочљивије чуварима у случају бекства. Овај костим неретко се виђа на протестима феминисткиња широм света које се боре против сексуалног ропства и забране абортуса.

У ВИШЕ ФОРМИ

Брус Милер јесте први који је чувену књигу Маргарет Атвуд довео на мали екран. Али „Слушкињина прича” живи и у другим формама још раније. Године 1990. Фолкер Шлендорф режирао је истоимени филм у ком је јунакињу Офред тумачила Наташа Ричардсон. Десет година касније настала је и опера. Урађене су и радио-драме, балет, више позоришних комада широм света, али и графичка новела.

СЕГРЕГАЦИЈА

У делу канадске ауторке, црнцима није било место у Гилеаду. Они нису смели да се мешају са белцима и зато су одвођени у такозвану Националну домовину. Сегрегације није било у серији када је реч о ликовима тамне пути. Стваралац телевизијске верзије Брус Милер и његов тим морали су да размишљају о политичкој коректности. Зато су Мојру, Џунину пријатељицу, од белкиње у књизи и филму, где ју је глумила Елизабет Мекгаверн (Кора из „Даунтонске опатије”), претворили у црнкињу у серији. Тако је глумица Самира Вајли добила прилику да глуми у овој популарној саги. За разлику од црнаца који су имали своје место у књизи, геј ликови били су присутни само у серији, попут Офглен (Алексис Бледел). „У књизи не знамо много о Офглен. У серији је лезбијка и има жену. То нисте баш могли да напишете 1985”, рекла је једном приликом Маргарет Атвуд. Трансформацијом Офглен, у причи је на видело изашла још једна страшна страна Гилеада...

И ЏУН И КЕЈТ

Јунакиња Офред име је добила пошто је доведена у Гилеад. Тако је и у књизи, серији, филму. Али њено право име се разликује. У књизи никада није речено, у серији је Џун, а у филму – Кејт.

1985

Познато је да је књига објављена 1985. Али можда нисте знали да је тај број угравиран на минђуши коју је принудно носила Џун, а која је означавала њен идентификациони број у Гилеаду.

УЛОГА СНОВА

Глумици Аманди Бругел, која тумачи лик Рите, ово је улога снова. Она је обожавалац књиге још док је била тинејџерка. Прочитала ју је кад је имала 15 година и подстакла да напише низ прича смештених у дистопијски свет. Чак се и на факултету бавила анализом књиге, а посебно лика Рите коју је на крају глумила у серији.

НЕОБИЧНЕ ИНСПИРАЦИЈЕ

Сценографкиња Елизабет Вилијамс имала је занимљив задатак – да осмисли изглед Колоније, суровог места где по казни иду непослушне слушкиње. Веровали или не, инспирацију је нашла на необичним местима. Потресне фотографије нуклеарне катастрофе у Фукушими и Месеца навеле су је да направи драматичан сет у ком су преовладавале боје ћилибара које су доминантне и на сликама насталим у Златном добу холандског сликарства.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.