Tradicije nema bez sećanja

Pre skoro deset godina, 4. novembra 2013, pisala je u ovoj rubrici o nepoštovanju tradicije Magda Peternek. Piše Magda o „učiteljici života” i da joj je tradicija „prva pratilja” i da je neophodno treba hraniti, negovati i kao takvu poklanjati budućnosti. I setio sam se ovog teksta kad sam u svom zavičajnom kalendaru događaja došao do novembra 1947. i prvog takmičenja u fudbalskom kupu Jugoslavije, gde je u završnicu dospeo i maleni, tek osnovani tim FD Jakić iz Pljevalja. U to vreme dosta timova je nosilo imena narodnih heroja iz NOB, pa tako i Pljevljaci – po inž. Velimiru M. Jakiću, zavičajcu, igraču predratnog Jedinstva i Breznika).

Tim je skrenuo pažnju na sebe već osvajanjem Kupa Crne Gore, posle pobeda nad IKA Berane, Durmitorom Šavnik čak sa 16:1 (i do danas rekordna pobeda u kupu), Dečić Tuzi 3:0, nad drugoligašem Budućnosti iz Titograda, u kojem je igrao i reprezentativac Vojin Škoba Božović. Do četvrtfinala pobeđeni su i Borac u Čačku 2:0 i Rudar Trbovlje 3:2. Pisao je tada „Naš sport” (kasnije „Sport”) „Pola grada na utakmici” na igralištu u pljevaljskom polju.

A u četvrtfinalu Pljevljake je u Sarajevu čekao prvoligaš sa Koševa. Bila je to utakmica koja se najviše pamtila, prepričavala, u koju se zaklinjalo, koja je inspirisala generacije Jakićevih naslednika. Pobedio je FK Sarajevo, tek posle produžetka 3:2 (1:0, 2:2, 3:2). A ko zna da li bi Sarajevo pobedilo da pristrasni sudija nije prvo dosudio penal protiv Jakića, pa onda im isključio, po oceni tadašnjeg izveštača „Oslobođenja”, najboljeg igrača Dragana Čiču Milinkovića. Sat vremena jakićevci su igrali s igračem manje. Uspeli su da preko Draganovog brata Rastka postignu dva gola i izjednače za produžetak, u kojem su primili gol za eliminaciju.

Navršilo se 75 godina od tog novembra 1947. Igralo se i posle jakićevaca, sada na novom stadionu kraj Breznice. Jakić je 1949. promenio ime u Breznik, a od 1956. u FK Rudar – ime koje nosi i danas. Bilo je još utakmica, važnih, odlučujućih za pljevaljske fudbalere u 102 godine postojanja, za prvaka republike, za plasmane u viši rang takmičenja, sve do naše najbolje, Prve lige, ali Jakićeva kup-priča iz 1947. najduže je tekla pljevaljskom čaršijom.

Kao znak zahvalnosti i drago sećanje, negde među zvezdama, neka jakićevci prime ove redove umesto cveća, jer zavičaj ne zaboravlja.

Vojkan T. Bojović,
Beograd