Stabilnost i ekonomski razvoj kao srpski nacionalni interes

Završavajući svoju poslednju besedu u svojstvu predsednika SANU, Vladimir Kostić je „kako priliči starcu koji sluti gora vremena”, poručio da će Srpska akademija nauka i umetnosti nastaviti da bude sa ovim narodom i ovom sredinom koja ju je iznedrila. Jer, „drugi narod i drugu državu naprosto nemamo”, rekao je uvaženi akademik na kraju govora. I pošto je to tako, a vremena su već godinama, u najmanju ruku, smutna i neizvesna, kako sačuvati i zaštititi taj narod i tu državu? Da li je to možda i vrhunski srpski nacionalni interes u trenutku dok bukti rat u delu Evrope i kada veliki pokušavaju da nas na neki način uvuku u taj sukob (koji svakako nije naš), kada je dobar deo sveta ophrvan problemima nestašice energenata i hrane, i pred novom velikom navalom nevoljnika sa raznih kontinenata koji u potrazi za mirom i boljim životom hrle u Evropu – a Srbija je jedna od glavnih kapija?

U Strategiji nacionalne bezbednosti, usvojene u decembru 2019, među navedenim nacionalnim interesima su i očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti, zatim unutrašnje stabilnosti i bezbednosti, ekonomski razvoj i ukupni prosperitet... I sagovornici „Politike” ih imaju u vidu kada govore o tome šta su u ovom trenutku najvažniji srpski nacionalni interesi i kako ih zaštititi i sačuvati u vremenima globalnih geopolitičkih pomeranja.

Razlikujući kratkoročni, srednjoročni i dugoročni srpski nacionalni interes, odnosno nacionalni interes države Srbije kao subjekta međunarodnog prava, dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka ukazuje da jedinstveni temelj svih tih interesa treba da bude najpre jačanje državnih kapaciteta Republike Srbije prema spolja i prema unutra (jačanje kredibiliteta u međunarodnoj zajednici, ali i u našem regionalnom okruženju, kao i jačanje vladavine prava) i obrazovanje kvalifikovane elite koja može da definiše taj interes s obzirom na spoljašnje i unutrašnje okolnosti. „Nacionalni interes ne može da definiše neko ko se time nije ozbiljno bavio i ko nema kapacitet da misli strateški. Tako je u svim ozbiljnim državama i zapada i istoka (SAD, V. Britanija, Francuska, Rusija, Kina). Takvu elitu smo imali u 19. veku, koja je bila sposobna i kadra da Srbiju prevede od turskog feuda, što smo bili na početku tog stoleća, u državu sa izgrađenim institucijama na njegovom kraju”, podsetio je on.

Navodeći da živimo u vreme kada se pojam nacionalnih interesa na izvestan način modifikuje, jer je globalizacija u velikoj meri dovela u pitanje ono što se ranije podrazumevalo kao suverenitet, profesor Vladimir Vuletić ukazuje da je uprkos tome, u političkom smislu najvažniji nacionalni interes obezbediti stabilnost države. „Pokazalo se, bez obzira što je u ovo vreme njen suverenitet i potkopan i modifikuje se, i mnogo toga je preneto i na više i na niže instance, da je za nacionalni interes u političkom smislu država i dalje jedan od najvažnijih elemenata koji treba očuvati i zaštititi”, ističe on.

Ukazuje i da je, kada je reč o ekonomskom aspektu, važno održati ekonomsku stabilnost i obezbediti ekonomski razvoj, „jer od njega u krajnjoj liniji zavise vaši resursi i sposobnost da realizujete i ove političe ciljeve”. S tim u vezi je i potreba da se obezbedi i ne dozvoli velika polarizacija u okviru zemlje, to jest treba imati „jednu socijalnu stabilnost koja se obezbeđuje i time što će većina građana imati pristojan život i zavisiti od svog rada”. Kao važan nacionalni interes za budućnost, Vuletić navodi mogućnost da opstanemo kao narod, što je, dodaje, demografska komponenta.

„U kulturnom smislu izuzetno je važno da ostane nešto što je nacionalni identitet i osećaj da ste ravnopravni sa drugim narodima. Dakle, ne osećaj neobrazložene superiornosti, ali ni poniznosti u odnosu na okruženje, što je takođe loše za nacionalni interes”, dodaje Vuletić.

Ističući da je u središtu najvećeg broja debata o nacionalnom interesu pitanje šta je tu važnije, jer se nekada desi da se te stvari međusobno isključuju, on podseća da „nekada morate da žrtvujete jedno da biste ostvarili nešto drugo”. „Ali mislim da je u tom smislu nacionalni interes da vodite uravnoteženu politiku, odnosno da ne bacate ’kocku’ na jednu stvar, a da sve ostalo bude ugroženo zbog te jedne stvari. Možda se to nekada dešava, ali to su izuzetne istorijske situacije”, napominje Vuletić

Navodeći da je srednjoročni nacionalni interes pozicioniranje Srbije i u regionu i na kontinentu kao kredibilne države, a dugoročni – „prosto i jednostavno, opstanak”, Neven Cvetićanin kaže da je naš kratkoročni nacionalni interes da ne uletimo u tzv. strateške makazice između velikih sila s obzirom na trenutnu situaciju u svetu, na konflikt na istoku Evrope i uopšte na transformaciju odnosa među velikim silama. A to je stvar diplomatije i strateških procena.

On smatra da treba da podignemo nivo strateške kulture u našem društvu, to jest da naučimo da mislimo strateški. „Ponekada u prošlosti smo to umeli, kao u tom fantastičnom 19. veku. To je za Srbe i Srbiju apsolutno dobijen vek. Ali nekada i nismo umeli, kao u nekim momentima 20. veka, kada se to razgrađivalo”, ističe Cvetićanin, inače autor knjige „Slepe ulice istorije: elita, (dis)kontinuitet i legitimitet”, u kojoj obrađuje i ove teme.

Objašnjavajući šta bi bilo danas to „uletanje u strateške makazice”, podseća na ono što se desilo Kraljevini Jugoslaviji pred Drugi svetski rat i tokom njega i što ju je koštalo egzistencije. „Ne mislim da je sada situacija toliko zahtevna i strašna i da nad nama bukvalno visi egzistencijalni Damoklov mač, ali smo u jednoj strateški zahtevnoj situaciji da branimo svoje nacionalne i državne interese, a da se u tome ne pređe granica. I ovo svakako, po meni, nije momenat u kome treba ići na bilo kakve maksimalističke zahteve (kao npr. što sada radi Kurtijeva vlada u Prištini)”, ocenjuje Cvetićanin.

Po njegovom mišljenju, sada treba da podignemo strateški oprez na najviši nivo i da realno, s obzirom na sva dešavanja u Evropi i svetu, definišemo trenutnu stratešku poziciju Srbije, ali i da budemo vrlo fleksibilni. Kao u borilačkim sportovima, kaže, gde je fleksibilnost vrlo bitna, pošto je „krute” borce lakše izbaciti iz ravnoteže.

Pozicionirati se kao regionalna ekonomska sila

Bez održavanja mira, stabilnosti i bezbednosti nema ekonomskog razvoja, ukazuje Neven Cvetićanin. „Mi smo zbog dva svetska rata drastično stradali. Ukoliko je sada u toku novo globalno pregrupisavanje, treba da izvučemo ona istorijska iskustva koja bi nas dovela do toga se sačuvamo u ovoj situaciji”, ističe on i, dodajući da je Srbija nesumnjivo najveća ekonomija zapadnog Balkana, zaključuje da je to kapacitet koji treba da koristimo i da u ovom vremenu naglasak stavimo više na „meku” moć. Zbog toga je niz sporazuma o regionalnoj saradnji dobar za Srbiju jer omogućava jačanje naše ekonomije – i pozicioniranje naše zemlje kao regionalne ekonomske sile, koja može biti zamajac ekonomskog razvoja na Balkanu i posledično država koja bi postala poželjna da se u nju dođe. „To je put svih onih zemalja koje su preko jačanja svojih ekonomskih kapaciteta i obezbeđivanja pristojnog života svojim građanima privukle druge ljude”, zaključio je Cvetićanin.

Samostalna politika dokle god je moguće

Kao jedan od „recepata” za zaštitu nacionalnih interesa države poput naše, koja je u globalnim okvirima mala, a pri tom je pritisnuta sa različitih strana, i nalazi se na nekoj „tromeđi”, Vuletić navodi politiku samostalnosti, dokle god je to moguće. „Ismevanja kroz priču o dve-tri stolice su besmislene stvari. Svaka odgovorna zemlja vodi računa da ima što je moguće više prijatelja, više kontakata, a to što su drugi međusobno u sukobu – to je njihova stvar. Mi nismo velika sila, nemamo strateške interese da osvajamo nekakve teritorije, naše je da, ako je moguće, sačuvamo ono što je naše”, ocenjuje Vladimir Vuletić.