Filipini optužuju Kinu da je silom uzela deo rakete iz mora, Peking demantuje

PEKING/MANILA – Kina je danas demantovala da je jedan od njenih brodova obalske straže upotrebio silu da izvuče deo kineske rakete koji je plutao, a koji je filipinski brod zakačio i vukao u Južnom kineskom moru.

Portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning rekla je na redovnom brifingu za novinare da je plutajući predmet bio ostatak nosivog tereta rakete – kućišta, koje štiti konus svemirske letelice koju je lansirala Kina.

Filipinska strana je prvo odvukla plutajući objekat i posle prijateljskih pregovora kineske i filipinske strane na mestu događaja, Filipini su nam predali predmet, rekla je Mao, preneo je Rojters.

Prethodno je britanska agencija objavila da je filipinski vojni komandant saopštio da je kineski brod obalske straže „nasilno uzeo” plutajući objekat koji je vukao filipinski brod u Južnom kineskom moru, tako što je presekao konopac koji je bio vezan za filipinski čamac.

Filipinske pomorske vlasti poslale su brod da ispita plutajući objekat nakon što je primećen rano u nedelju oko 730 metara zapadno od ostrva Titu, rekao je u saopštenju komandant Zapadne komande (VESCOM) viceadmiral Alberto Karlos, preneo je Rojters.

Tim je privezao objekat za svoj čamac i počeo da ga vuče pre nego što se brod kineske obalske straže približio i dva puta blokirao njihov kurs i potom upotrebio čamac na naduvavanje koji je presekao vučnu liniju, a zatim je plutajući objekat odneo nazad do kineskog broda, navodi se u saopštenju, prenosi Tanjug.

U saopštenju nije bilo navedeno o kojem je plutajućem objektu bila reč, niti da li je brod kineske obalske straže naveo zbog čega je uzeo taj predmet.

Filipinsko ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju je navelo da će ispitati taj incident i da čeka detaljne izveštaje od agencija za sprovodenje zakona u pomorstvu.

Incident se dogodio kada je potpredsednica SAD Kamala Haris stigla na Filipine u nedelju na razgovore koji imaju za cilj unapređenje odnosa sa Manilom, azijskim saveznikom koji je od ključnog značaja za napore SAD da se suprotstave sve odlučnijoj politici Kine prema Tajvanu, ukazala je britanska agencija.

Kina polaže pravo na veći deo Južnog kineskog mora, strateškog vodnog puta kroz koji svake godine prolazi roba vredna milijarde dolara.

Brunej, Malezija, Filipini, Tajvan i Vijetnam takođe polažu prava na to more.

Ostrvo Titu, koje Filipinci nazivaju i Pagasa, nalazi se blizu grebena Subi, jednog od sedam veštačkih ostrva u Spratlisu na kojima je Kina postavila rakete zemlja-vazduh i drugo oružje, podseća Rojters.