Kult meseca u Kučajskim planinama

Paraćin, Bor – „Welcome home“, uobičajen je pozdrav kada se neko sa engleskog govornog područja vrati svojoj kući. Ali, kada vas usred šume na planini Južni Kučaj tako pozdravi oko 1.000 stranaca duge kose i brade, ili sa „jamajka“ frizurama, za naše podneblje prilično čudnog izgleda, ili, pak, žene koje od garderobe imaju samo dečiju pelenu oko kukova ili duge indijanske suknje, ili potpuno nagi muškarci, žene i deca – znate da to nije normalno.

To su, zapravo, „Rainbow Gathering” (Dugino okupljanje), privremene komune, koje se svake godine organizuju. Na njima se na jednom mestu nađe više hiljada ljudi iz celog sveta. Međusobno se oslovljavaju sa „brate” i „sestro”, a zajedno su „porodica”. Imaju svoja osobena pravila ponašanja, ishrane, i ne može im baš svako prići. Posebno zato što za svoje logore biraju teško pristupačna mesta, kojima se može prići iz jednog, ili najviše dva pravca. Ali, dočekaće vas patrole ovih „neobičnih kampera” i, manje ili više ljubazno, upitati kuda ste se zaputili...

Takođe, da bi bili fotografisani, mora se od njih zatražiti posebna dozvola, pa smo imali velikih poteškoća da načinimo ove ekskluzivne fotografije. Istina, najpikantnije detalje nismo uspeli da zabeležimo objektivom, jer bi to bilo previše opasno. Nas su primili ljubazno, ali verovatno zato što smo imali preporuku...

Do njihovog velikog logora došli smo tragom priča meštana, koji su obrađujući oranice „videli čudne ljude, koji se šetaju nagi”.

– Jedna baba je prijavila da je videla vampira. A to je, u stvari, bila naga istetovirana Bugarka. I ona je došla na „Dugino okupljanje“. Večeras je glavna fešta, jer se slavi pun mesec. Oni se tade svlače, mažu blatom i igraju u velikom krugu – priča nam četrnaestogodišnji Marko, dodajući da je sa roditeljima prošle godine bio na okupljanju u Bosanskom Grahovu.

U centralnom delu ovog naselja, nazvanom radni prostor, nalazi se centralna vatra, koja se ne gasi, i kamenje, koje asocira na žrtvenik. „Rejnbovci“ ovde žongliraju, vitlaju nekakvim palicama i „vatrenim kuglama”, rvu se ili prosto meditiraju, upražnjavajući jogu ili sufijske plesove. Pored su tuš, kuhinja i „šator za ljubav”.

(/slika2)Njihovi šatori su, inače, fortifikacijski tako grupisani da ni do jednog mesta u kampu nije moguće prići neopaženo. Na susednom uzvišenju nalazi se šator iz koga tri starija čoveka sve vreme nadgledaju čitav prostor. Pored njega je „informativni centar“, koji čini tabla sa kartom naselja i porukama razne prirode.

Nezvanično saznajemo u paraćinskoj policiji da njima nije prijavljeno nikakvo masovno okupljanje. Više od hiljadu pristalica „Duginog okupljanja“ svih uzrasta i obrazovne strukture iz Evrope, Izraela, Irana, pa čak i iz Amerike i sa Novog Zelanda – nisu došli grupno, već svako za sebe. Sporan može biti njihov nudizam, odnosno hodanje bez donjeg veša, jer je u blizini manastir Stenjak.

Da biste došli do ovog naselja, sa regionalnog puta Paraćin–Zaječar treba da siđete kod Straže, putujete kolima dva i po sata po džombastom lokalnom putu, a onda sat i po pešačite. Ova teritorija poznata je kao sedište vlaške magije i prostor na kome se još uvek dešavaju čudnovate pojave i u kome ima „drekavaca“. Pomračenje meseca bilo je moguće videti baš u Srbiji.

(/slika3)– Nije bilo teško pronaći ovo mesto, jer smo dobili detaljna uputstva. Onaj ko je proučavao teren, pronašao je prelepo mesto sa gotovo netaknutom prirodom – kaže nam Manu, student iz Štutgarta, koji je došao sa devojkom Mari.

Inače, „rejnbovci“ su prividno veoma otvoreni za komunikaciju sa neznancima, ali su, zapravo, veoma zatvoreni. Naravno, poriču da su verska sekta. Slovenac, koji nam se predstavio kao Gašpar Uličar, koji je deseti put na okupljanju, rekao nam je da je to „pozitivno gibanje prilikom kojeg se razmenjuje pozitivna energija“. Da li je slavljenje punog meseca, 16. avgusta, bilo, kao što oni kažu, prilika za igru i pesmu, ili je bliža istini izjava gorepomenutog Marka, ne znamo. Tek, kada smo se po noći vraćali, sretali smo „rejnbovce“ sa ogromnim rancima, koji su autostopom ili biciklima stizali na okupljanje.

-----------------------------------------------------------

Mijaljević: Neopaganska sekta

„Rainbow gathering” je, inače, nastao kao četvorodnevno okupljanje 1972. u Koloradu. Na njihova verovanja uticaj imaju „Hare krišna“, jevrejska učenja, kao i američki šamani, a posebno neopagani. Njihova glavna ideja je da „kada zemlja bude opustošena, a životinje počnu da umiru, nova rasa ljudi raznih boja, klasa i vere doći će na zemlju i ko bude poštovao njihova pravila može učiniti da zemlja ponovo bude zelena“.

Sektolog Slađan Mijaljević iz Beograda nema dilemu o karakteru „Rainbow gathering”. Kako kaže za „Politiku”, to je „neopaganska sekta u pravom smislu te reči”.

– Veliki broj ljudi u Zapadnoj Evropi vraća se paganskim običajima, a neke od tih sekti kriju se pod maskom očuvanja prirode. Čim postoji obožavanje nekih kultova, poput meseca i centralne vatre u ovom slučaju, pripadnici ove organizacije menjaju svoje običaje, a potom i svest. To što ne jedu meso i ne koriste hemiju, poput šampona i sapuna, hodaju nagi, takođe ukazuje na versku sektu. U kasnijoj fazi prelaze na proricanja i predviđanje raznih katastrofa, što je dobro poznati scenario – tvrdi Mijaljević.