Preminuo književnik Milovan Danojlić

PARIZ- Posle kraće bolesti srpski književnik i pesnik, član SANU, Milovan Mića Danojlić, preminuo je danas u Francuskoj potvrdili su Tanjugu u porodici književnika.

Milovan Danojlić rođen je 3. jula 1937. godine u Ivanovcima kraj Ljiga.

Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice.

Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom „Kako spavaju tramvaji”. Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema „Dečji zakonik” u kojoj Milovan ističe obavezu roditelja da deci obezbede srećan i bezbrižan život.

Danojlić je diplomirao 1973. godine na Odseku za romanistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu (Grupa za francuski jezik i književnost). Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima „Borba” i „Politika”, u nedeljnicima NIN i „Pečat” i brojnim književnim časopisima.  Od 1984. godine živeo je i radio u Francuskoj, gde je u dva navrata radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu. Za inostranog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000. godine, a za redovnog 2018. godine.

Milovan Danojlić je objavio više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu, a prevodio je i dela poznatih pisaca poput V. Šekspira, Š. Bodlera, J. Brodskog, E. Siorana, L. Aragona, E. Paunda, V. B. Jejtsa, E. Joneskog, P. Klodela, pisana na francuskom i engleskom jeziku.

Neke od najpoznatijih Danojlićevih knjiga su „Neka vrsta cirkusa”, „Dragi moj Petroviću”, „Lične stvari - ogledi o sebi i o drugima“,  „Balada o siromaštvu”, „Lične stvari : ogledi o sebi i drugima”, , „Srbija na zapadu”, „Dobro jeste živeti”, „Pisma bez adrese”, „Ispovest na trgu”…

U jednom intervjuu za naš list, Danojlić je o poetskom putovanju naveo: „To putovanje  je samo sebi cilj, i opravdano je po meri izražajne ubedljivosti. Jak i tačan izraz oslobađa, bez obzira na sadržaj i ugao gledanja. Ne znam koliko u tome uspevam, na drugima je da procene. Od svetskog zla, i od samog sebe, povremeno se odmaram pišući dečje pesme. Što se tiče ironije, ona obezbeđuje otklon prema pojavama i zbivanjima. Ona izoštrava pogled odozgo i iskosa, obezbeđuje spasonosno rastojanje, ograničava muku življenja. Došlo vreme za svođenje računa, u životu i u poeziji”.

Poznati pisac je govorio da nije imun na zahteve sujete, ali da mu je istina važnija i draža.

–Možda je moja skromnost plod silne neskromnosti i razočaranja u ono što sam dostigao. Strog sam – nisu mi potrebni kritičari. Šta god o meni rekli, ja sam u poricanju otišao dalje od njih. Poezija, između ostalog, polaže težak ispit iz iskrenosti. Strogost upućuje  na skromnost, a skromnost je stvar inteligencije, do koje veoma držim – istakao je pisac.

Rekao je i da su za njega porazi poučniji i ljudskiji od pobeda.

– Pobede zaglupljuju. Pogledajte šta sve danas čine svetski moćnici, pa ćete se uveriti u tačnost ovoga što rekoh. Pouke od poraza su nepotrošive, dok se kapital pobednika iz dana u dan troši i izopačuje. Ovaj niz gubitaka, od početka devedesetih, učinio nas je mudrijim nego što smo bili. Ostaje nam da jačamo iznutra i da verujemo u pobedu vrhovne pravde, bez trijumfa, isticao je Milovan Danojlić.

Ninovu nagradu dobio je za delo „Oslobodioci i izdajnici”. Dobitnik je Oktobarske nagrada Grada Beograda, Zmajeve nagrade, priznanja „Branko Ćopić”, „Isidora Sekulić”, „Desanka Maksimović”,  „Zlatni suncokret”, Žičke hrisovulje, nagrade „Miloš Đurić” za prevodilaštvo, „Rade Drainac”, Ordena Svetog Save, Velike nagrade Ivo Andrić...