Dan jedne od najvećih pobeda u Velikom ratu

Kad govorimo o prisajedinjenju, govorimo o složnim ljudima koji su imali viziju za celokupnu našu budućnost. Ali to je na neki način i iskorak demokratije u tom dobu, jer je ta skupština bila multinacionalna, a značajno je da su njoj učestvovale i žene, njih sedam, u vreme kad ni Engleskinje, Francuskinje i Nemice nisu imale pravo glasa, rekao je juče gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić na obeležavanju Dana prisajedinjenja Vojvodine Srbiji. „I upravo ta sloboda i ravnopravnost su vodilja današnjem rukovođenju i Novog Sada i Srbije i pričamo takođe o oslobodi ravnopravnosti svih naših građana bez obzira na veru, naciju i to je naš sistem vrednosti koji negujemo dan-danas”, poručio je Đurić, koji je sa predsednicom Skupštine grada Novog Sada Jelenom Marinković Radomirović položio venac od lovorovog lista na spomen-ploču današnje zgrade banke, a nekada mesta na kojem je održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje.

Đurić je istakao da svakog 25. novembra Novi Sad odaje poštu našim slavnim precima, jer je to od izuzetne važnosti za državu Srbiju, ali i za čitav srpski narod i da mladim generacijama treba prenositi sećanje na taj događaj da ga nikada ne zaborave. Vence su povodom 25. novembra 1918. godine, dana kada je doneta odluka o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji, položile i delegacije Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine i Udruženja potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine – Novi Sad, preneo je Tanjug.

„Kao i svake godine 25. novembra mi smo se okupili na ovom mestu gde su naši preci doneli svojom voljom, ponosno, vizionarsku odluku da žele živeti zajedno sa braćom Srbima i ostalim Južnim Slovenima u Kraljevini Srbiji. Danas smo izuzetno ponosni na tu odluku i dičimo se njome. Međutim, istorija nije svaki put i cenila tu našu volju na pravi način, mi Bunjevci smo živeli praktično u ilegali pod pritiskom ozbiljne asimilacije pola veka. Ali evo danas ja mogu da kažem kao predstavnik bunjevačke nacije da je ponovo ugodno i udobno i lepo biti Bunjevac u Vojvodini, u Somboru odakle ja dolazim, u Subotici i ostalim mestima gde Bunjevci žive i nadamo se da ćemo ostaviti dovoljno traga i dovoljno čuvati kulturu i tradiciju našeg malog naroda”, rekao je Aleksandar Bošnjak iz Bunjevačkog nacionalnog saveta.

Goran Maksimović iz Udruženja potomaka ratnika Srbije 1912–1920. u Novom Sadu je naglasio da je ovaj datum zlatnim slovima ispisan u istoriji srpskog naroda, kada su ljudi iz ovih krajeva, Banata, Bačke i Baranje odlučili da se prisajedine Kraljevini Srbiji i time trajno promenili istoriju i način života na ovom području kako svog, tako i naroda u Srbiji. „To je veliki dan i ispostavilo se na kraju da je to najveća pobeda Srpske kraljevske vojske i srpskog naroda u Velikom ratu, a bilo je mnogo drugih pobeda i mi sa ogromnim zadovoljstvom svake godine učestvujemo u obeležavanju ovog događaja”, istakao je Maksimović.

Povodom ovog značajnog datuma u srpskoj istoriji pokret Dveri zatražio je juče da se on proglasi državnim praznikom. Ukazujući da je tog dana ispunjena vekovna težnja srpskog naroda da se prisajedini svojoj matici, Dveri ocenjuju da se pokušaj separatizma i vraćanje na stanje i položaj koji je AP Vojvodina imala donošenjem Ustava iz 1974. godine više ne sme dogoditi. „Predlažemo da se zbog značaja datuma, Dan prisajedinjenja proglasi državnim praznikom kako bi se takve težnje zauvek iskorenile”, navele su Dveri. I Pokret obnove Kraljevine Srbije smatra da je ovaj dan – praznik svih građana. Delegacija POKS-a položila je venac na mestu gde je održana Velika narodna skupština i ocenila da je „ovo jedna od najznačajnijih odluka srpskog, bunjevačkog i ostalih slovenskih naroda u našoj savremenoj političkoj istoriji”.