Četvrtak, 02.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zeleni venac zapušten i naružen

Dok su Topličin, Kosančićev i Obilićev venac, koji se nalaze u neposrednoj blizini, pre nekoliko godina sređeni, neizvesno je kada će „Zelenjak” doći na red za detaljnu obnovu
(Фотографије Д. Алексић)

Kosančićev, Topličin i Obilićev venac rekonstruisani su pre nekoliko godina. Te obnove pratile su brojne kritike, bilo je i kašnjenja, onda i zamerki na urađeno, ali uz sve propratne manjkavosti, ove celine u centru sređene su, a prednost u njima su dobili pešaci. Zeleni venac koji je takođe jedna od centralnih zona i u neposrednoj blizini tri venca za sada nije te sreće i sušta je suprotnost „prvim rođacima”. Sve što može da ga naruži i naružilo ga je – devastirani i okrnjeni ulazi u podzemne prolaze, načičkani lokali brze hrane u svim bojama i sa ogromnim natpisima, brojne reklame i bilbordi, prljava i neodržavana stepeništa sa odvaljenim delovima, đubre na svakom koraku...

U podzemnom delu, gde se nalaze prodavnice, plafon na više mesta prokišnjava i kruni se, po obodu vire instalacije i žice. Brojne podne ploče polomljene, stubovi i zidovi išarani i izlepljeni oglasima i reklamama... Dodatnoj „šarolikosti”, mahom u podzemnom prolazu i na ulazu u njega, doprinose i prodavci koji na kutijama nude odeću, donji veš, čarape, bižuteriju... Dok ih po ko zna koji put, u igri mačke i miša, ne rasteraju komunalne službe. Tada do izražaja dolaze musavi zidovi u podzemnom. Sa njih su nedavno skidani grafiti i žvrljotine, ali kada se sagleda cela slika Zelenog venca, taj pokušaj uklanjanja grafita iz podzemnog, koji se i dalje naziru, deluje groteskno.

Jasno je, za dovođenje čuvenog „Zelenjaka” u red i pristojno stanje potrebno je znatno više truda, odnosno prava, detaljna obnova.

Jer ova celina svojevrsno je predvorje najužeg centra grada i kao takva ne bi smela da mu bude toliki kontrast. A koliki je, trenutno možda najbolje može da se sagleda sa vrha Prizrenske ili kada iz Sremske pešaci izbiju u Ulicu Zeleni venac. Pojedinima se tada spontano omakne: „Au, ovo izgleda kao...”, posle čega sledi ime nekog azijskog grada u kome se na malom prostoru oivičenom zapuštenim šarolikim fasadama ugurali gust saobraćaj, metež i gužva, ulična prodaja, prodaja brze hrane i smeće na sve strane...

Dvospratni objekti umesto privremenih komercijalnih

Nije da za Zeleni venac, koji godinama ovako izgleda, nema planova i ideja. Poslednji, konkretni korak na ovu temu dogodio se pre godinu dana. Reč je o ranom javnom uvidu u plan detaljne regulacije (PDR) za deo bloka između ulica Brankove, Zeleni venac, Kraljice Natalije i Jug Bogdanove. Ovaj plan predvideo je da umesto jednospratnih komercijalnih objekata na Zelenom vencu budu dvospratni, maksimalne visine do 16 metara.

Elaborat za rani javni uvid tog plana, kojim je obuhvaćeno 0,56 hektara, predviđao je da nacrt PDR-a utvrdi hoće li postojeći objekti poput prodavnice DM i „Mekdonaldsa”, lokali i kiosci biti nadograđeni, obnovljeni ili srušeni da bi se sa postojećih 1.225 kvadratnih metara izgrađena površina utrostručila (3.825 kvadrata). Najveći deo ovog prostora, velike autobuske okretnice, namenjen je pešačkim vezama, podzemnom prolazu i stepenicama, između Brankove i Jug Bogdanove.

– Dogradnju i rekonstrukciju postojećih ili izgradnju novih objekata, treba planirati u skladu sa statičkim mogućnostima objekata i pozicijom i dimenzijama pešačkih komunikacija – navedeno u elaboratu i naglašeno da će se konačni kapaciteti za izgradnju na parcelama utvrditi kroz izradu nacrta PDR-a.

Ono što je tada bilo nedvosmisleno jeste namena budućih kvadrata. Ona ostaje ista – komercijalni sadržaji. Sve ulice od značaja za pristup području u obuhvatu plana zadržavaju se u postojećem stanju, bez promena u geometrijskim karakteristikama i elementima poprečnog profila.

– S obzirom na atraktivnost sadržaja, intenzitet pešačkih kretanja će i na dalje biti veoma veliki te je sa tim u vezi planirano zadržavanje svih postojećih pešačkih površina, prolaza i komunikacija da bi se ostvarila što veća prohodnost i dostupnost sadržajima – pisalo je u elaboratu.

Ono što je nejasno iz teksta elaborata, dokumenta koji prethodi izradi nacrta plana detaljne regulacije i njegovom javnom uvidu jeste to da se površina javnih namena sa postojećih 0,47 hektara (4.700 kvadrata) smanjuje na 0,37 hektara (3.700 kvadratnih metara). I saobraćajne površine su takođe umanjene sa 0,46 hektara na 0,36.

Šta to konkretno znači na izuzetno važnoj lokaciji, hoće li pešački, javni koridori biti žrtvovani nauštrb novih kvadrata i kako će taj prostor biti oblikovan, do danas javnost nije saznala jer nacrt plana detaljne regulacije još nije bio na javnom uvidu. Plan za deo Zelenog venca finansirala je kompanija „Bates” iz Beograda i njoj je istovremeno poveren posao da taj dokument, osnov za izradu tehničke dokumentacije i izdavanja građevinske dozvole, izradi.

Konačno rešenje za terminus na čekanju

Budući izgled Zelenog venca, nesumnjivo, svakako će zavisiti i od konačnog rešenja za autobusku okretnicu, odnosno od plana nadležnih za nju. A nije da se o tome nije govorilo prethodnih godina. Izvesno izmeštanje ove okretnice u gradu su najavljivali 2019, ali tada je samo „podgrejana” priča o reorganizaciji javnog prevoza u centru, koju su Siniša Mali i Goran Vesić aktivirali u leto 2015. Pre sedam godina grad je predstavio ambiciozan plan koji je predviđao radikalne promene u krvotoku prestoničkog javnog prevoza, a jedna od ideja bila je upravo da se rasterete ili izmeste centralne okretnice, među kojima i Zeleni venac. Njime decenijama, svakodnevno, prolazi nekoliko desetina gradskih linija, na njemu otpočinje i završava putovanje petnaestak njih, pa je „Zelenjak” godinama jedno od najopterećenijih saobraćajnih čvorišta u gradu, ali i jedna od najhaotičnijih i najružnijih centralnih tačaka. Ipak, i pored svega toga, od 2015. tek malo šta od tih najava je zaista i zaživelo u praksi, a sama ideja o izmeštanju terminusa sa Zelenog venca nije pominjana do jeseni 2019, ali ni tada, kada je ponovo aktuelizovana ta tema, nije precizirano šta bi to tačno podrazumevalo.

Ono što je poznato na temu okretnice na Zelenom vencu iz 2015. jeste da se planira njeno ukidanje onakvom kakvom je znamo decenijama, odnosno pretvaranje ovog terminusa u prolaznu stanicu preko koje bi i dalje gravitirale brojne linije. Do danas nesprovedena ideja gradskih čelnika iz 2015. predvidela je da se deo linija preusmeri ka drugim okretnicama, da se delu njih produži trasa, delu skrati, a da se neke u potpunosti ukinu. Ovu poslednju mogućnost, kako je predlagano, doživele bi linije 53, 56, 56L, 67, 68 i 704, ali bi većina njih dobila alternative produžavanjem ili preusmeravanjem trasa drugih autobusa. S druge strane, predlozi iz 2015. podrazumevali su da linija 84 poveže Mirijevo 4 i Novu Galeniku, da nova trasa autobusa 60 bude Viline vode – Zvezdara 2, a „sedamstosedmice” Ušće – Zemun-polje. Prema tom planu, do daljeg bi Zeleni venac ostao okretnica za linije 15, 71, 72, 75 i 706.

Planove iz 2015, kada je reč o reorganizaciji samih linija kojima je odredište Zeleni venac, ipak treba uzeti s rezervom jer malo šta od detalja iz tog plana je ostvareno do dana današnjeg.

Nije samo „Zelenjak” na čekanju

U neposrednoj okolini Zelenog venca prethodnih godina sređeni su parterno Topličin i Obilićev venac, deo Ulice Maršala Birjuzova, deo fasada u Brankovoj i Ulici Zeleni venac, a kraju se privodi sređivanje Sremske. Ipak, dug je i dalje spisak devastiranih poteza koji su povezani sa jednako oronulim „Zelenjakom”. To su pre svega plato kod nekadašnje Agrobanke, Terazijska terasa, Prizrenska i Brankova ulica, Kraljevića Marka, Kraljice Natalije, Kamenička i Jug Bogdanova… U nekima od njih ružnu sliku ostavljaju pre svega oronule fasade, u drugima uz to su problem i propali trotoari i kolovoz i godinama privremeni objekti. Od svih navedenih najbliža preuređivanju je Kraljevića Marka, godinama najavljivana obnova za koju su pojedini delovi projekta (budućeg izgleda) kritikovani i osporavani. Detalj koji takođe već dugo ruži panoramu Zelenog venca jeste i kostur nekadašnje Beobanke, zgrade koja je prodata, onda preprodata i čija se detaljna obnova već duže iščekuje.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rat zvrljanju
Zasto se ne uvedu stroge kazne za one koji grafitima konstantno i metodicno unistavaju svaku obnovljenu fasadu u gradu? Sta radi Komunalna Policija, zasto im hvatanje zvrljaca nije u opisu radnog mesta? Mogao bi da se uvede i telefon za gradjane za prijave zvrljanja gde bi se davala i odredjena nagrada nakon hvatanja prestupnika.
НН
Каменичку никако не дирати. Она је београдски хит, европски хит. Каменичка је "Ад" из кога се низбрдо улази у "Београд на ..."
Džo
kao i sve ostalo, a tek pravosudje - to je tek zapušteno
јануси
Чишћење графита је било корисно, нимало гротескно, али је опет у потпуности заказала Комунална полиција, као и све године до сада, па су зидови одмах добили нове жврљотине. Скоро све остало на Зеленом венцу је неодржавано, пропало, испод свих стандарда и јако лоше изгледа. Ствар је у томе што тако прометно место треба редовно одржавати и једном годишње обновити. Једном у десет, двадесет, тридесет година никако не може добро да изгледа. Комунална полиција није ни од какве користи за одржавање.
Божидар Анђелковић
Зелени венац је пре Другог светског рата био елитна зона Београда. Ту се налазила Краљевско српска академија од 1886, потом Српска краљевска академија до 1947, када је преименована у Српску академију наука, а 1960. у Српску академију наука и уметности. Академија је од 1909. до 1952. била смештена у Бранковој улици 15. Ова зграда је, нажалост, срушена 1963. После тога, Академија је премештена у Кнез Михаилову 35. Породична кућа моје мајке била је у Улици Царице Милице број 10, где сам и рођен.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.