Subota, 28.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbi su postili pola svog veka

Po tradiciji, naši preci nisu bili narod sklon prejedanju, pogotovo prevelikoj potrošnji mesa – ceni sociolog kulture dr Dragoslav B. Petrović. Kao autentično srpsko jelo ističe se – popara
И посна трпеза зна да буде пуна ђаконија (Фото: Г. Оташевић)

Čačak – „Tradicionalna ishrana većine Srba bila je, sem siromaštva, omeđena i verskim propisima, postovima – Veliki post i Strasna sedmica, Petrovdanski, Velikogospojinski i Božićni post, kao i uobičajeno svake srede i petka. Kada se sve sabere, dani posta činili su polovinu godine, a zbog siromašne ishrane u tom obdnevicama, seljaštvo je štedelo kvalitetniju hranu, odvajajući od usta. Tako bi, njenom prodajom, došlo do novca neophodnog za podmirenje poreza i dugova, ili nabavku neophodnih industrijskih i zanatskih proizvoda, odeće, obuće, soli, gasa, šećera...”

Ovako sociolog kulture dr Dragoslav B. Petrović, u razgovoru za „Politiku”, povodom Poklada i početka Božićnog posta, opisuje dojakošnje stanje na trpezi srpskog seljaka. I, dodaje:

– Za razliku od sela, u urbanim sredinama, pre svega Beogradu i Novom Sadu, krajem 19. i početkom prošlog veka dolazi do bržih kulturnih promena zahvaljujući građanskom sloju koji teži da se ponaša evropski. Odnos prema hrani se promenio: postaje, na neki način, prirodno da se ne obeduje u istoj prostoriji gde se priprema hrana već za to služi trpezarija, a i uloga majke-domaćice je drugačija.

To više nije porodična zadruga u kojoj je, podređena muškarcu i neobrazovana, žena u zoru mesila hleb, već je reč o novom tipu supruge. Inače, između dva svetska rata pšenični hleb bio je retkost na seoskoj trpezi naše postojbine, pa je beli kupovan od zemunskih piljarica o slavi, Uskrsu i Božiću, kad se ko zvao na ručak.

– O izuzetno oskudnom zalogaju u tom razdoblju svedoči i ostala hrana koju je uglavnom činilo povrće, u mnogo manjoj meri mleko i mlečni proizvodi, a meso veoma retko – ističe sagovornik.

Blagodareći okolnostima, danas je potpuno drugojačiji sastav ishrane na prostoru Srbije,  napominje dr Petrović i daje objašnjenje...

U novije doba učestali su sabori na kojima se priređuju „prave hedonističke olimpijade” u pripremanju raznih kulinarskih specijaliteta što Srbiju svrstava u red turistički privlačnih područja. Iako se u istoriji svetskog kulinarstva smatra da Srbija nije među zemljama koje imaju autentičnu kuhinju, neka jela sa ovih prostora postala su njen „zaštitni znak”: ćevapčići, pljeskavice, svadbarski kupus, kajmak, ajvar, duvan čvarci... i ostalim jelima poput sarme koja je svakako istočnjačkog porekla, nastojimo da damo neki svoj poseban pečat, pa tako u zbirku etno-kuhinje ulaze i proja, iako je kukuruz uvezen u Evropu tek od Kolumbovog otkrića Novog sveta, ili neki proizvodi od krompira, mada se za to povrće u Srbiji nije znalo do početka 19. veka.

Dr Petrović navodi redove iz monografije Dragane Radojičić („Dijalozi za trpezom”, 2012), gde stoji: „Današnja kuhinja u Srbiji preuzela je veliki broj turskih i arapskih pa čak i kineskih jela, poput slatkog. Mnogi smatraju da našu kuhinju zapravo čine jela sa sve četiri strane sveta, a da se kao autentično srpsko jelo ističe – popara”.

– Srbi tradicionalno nisu bili narod sklon prejedanju, pogotovo prevelikoj trošenju mesa. U srednjovekovnoj Srbiji hleb se pekao od sumješice i suražice, mešavine pšenice, ječma i raži, i predstavljao je osnovnu, često i jedinu hranu stanovništva. Propast srpske države i dolazak Turaka nisu mnogo uticali na jelovnik prosečnog srpskog domaćina. Obični seljaci živeli su veoma loše pa je i ishrana bila jednostavna, podrazumevajući da se radnim danima za ručak pripremalo samo jedno jelo, najčešće sladak kupus, čorba ili pasulj. U nevolji se jeo i ovas, koji je u boljim vremenima služio za ishranu konja. Ali, među vlastelom, na dvorovima, situacija je bila potpuno drugačija, tako da su jedenija pretvorena u svakodnevne gozbe uz, između ostalog, razne vrste divljači, svinjskog i ovnujskog mesa, pršute, slanine, rečne i morske ribe i kavijara – zaključuje dr Dragoslav Petrović.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош
Не бих се сложио да се раније није често јело месо и млечни производи, можда, али то зависи од дела државе. У западној и југозападној Србији, у планинским пределима млечни производи и месо су били главни прехрамбени производи, испред воћа и поврћа, а у равни са житарицама, јер просто поврће слабије успева у вишим пределима. Због претежно протеинске исхране људи из ових крајева па и Херцеговине су двометраши. Што се поста тиче, из личног искуства, свима препоручујем да га се придружавају.
Земунац
Јело се оно што је било доступно. Млеко и млечни производи су били лако доступни сточарима, али месо баш и није, јер нико није био луд да због пар оброка коље теле, прасе, јагње или јаре кад може имати више користи када порасте. Чак и перната живина се није клала према томе колико их има за трпезом. Зато су се више користиле друге ствари доступне у природи. Кажу да је мој прадеда знао да спреми веома укусан гулаш од пужева. Да ли би то данас неко јео?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.