Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срби су постили пола свог века

По традицији, наши преци нису били народ склон преједању, поготово превеликој потрошњи меса – цени социолог културе др Драгослав Б. Петровић. Као аутентично српско јело истиче се – попара
И посна трпеза зна да буде пуна ђаконија (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – „Традиционална исхрана већине Срба била је, сем сиромаштва, омеђена и верским прописима, постовима – Велики пост и Страсна седмица, Петровдански, Великогоспојински и Божићни пост, као и уобичајено сваке среде и петка. Када се све сабере, дани поста чинили су половину године, а због сиромашне исхране у том обдневицама, сељаштво је штедело квалитетнију храну, одвајајући од уста. Тако би, њеном продајом, дошло до новца неопходног за подмирење пореза и дугова, или набавку неопходних индустријских и занатских производа, одеће, обуће, соли, гаса, шећера...”

Овако социолог културе др Драгослав Б. Петровић, у разговору за „Политику”, поводом Поклада и почетка Божићног поста, описује дојакошње стање на трпези српског сељака. И, додаје:

– За разлику од села, у урбаним срединама, пре свега Београду и Новом Саду, крајем 19. и почетком прошлог века долази до бржих културних промена захваљујући грађанском слоју који тежи да се понаша европски. Однос према храни се променио: постаје, на неки начин, природно да се не обедује у истој просторији где се припрема храна већ за то служи трпезарија, а и улога мајке-домаћице је другачија.

То више није породична задруга у којој је, подређена мушкарцу и необразована, жена у зору месила хлеб, већ је реч о новом типу супруге. Иначе, између два светска рата пшенични хлеб био је реткост на сеоској трпези наше постојбине, па је бели купован од земунских пиљарица о слави, Ускрсу и Божићу, кад се ко звао на ручак.

– О изузетно оскудном залогају у том раздобљу сведочи и остала храна коју је углавном чинило поврће, у много мањој мери млеко и млечни производи, а месо веома ретко – истиче саговорник.

Благодарећи околностима, данас је потпуно другојачији састав исхране на простору Србије,  напомиње др Петровић и даје објашњење...

У новије доба учестали су сабори на којима се приређују „праве хедонистичке олимпијаде” у припремању разних кулинарских специјалитета што Србију сврстава у ред туристички привлачних подручја. Иако се у историји светског кулинарства сматра да Србија није међу земљама које имају аутентичну кухињу, нека јела са ових простора постала су њен „заштитни знак”: ћевапчићи, пљескавице, свадбарски купус, кајмак, ајвар, дуван чварци... и осталим јелима попут сарме која је свакако источњачког порекла, настојимо да дамо неки свој посебан печат, па тако у збирку етно-кухиње улазе и проја, иако је кукуруз увезен у Европу тек од Колумбовог открића Новог света, или неки производи од кромпира, мада се за то поврће у Србији није знало до почетка 19. века.

Др Петровић наводи редове из монографије Драгане Радојичић („Дијалози за трпезом”, 2012), где стоји: „Данашња кухиња у Србији преузела је велики број турских и арапских па чак и кинеских јела, попут слатког. Многи сматрају да нашу кухињу заправо чине јела са све четири стране света, а да се као аутентично српско јело истиче – попара”.

– Срби традиционално нису били народ склон преједању, поготово превеликој трошењу меса. У средњовековној Србији хлеб се пекао од сумјешице и суражице, мешавине пшенице, јечма и ражи, и представљао је основну, често и једину храну становништва. Пропаст српске државе и долазак Турака нису много утицали на јеловник просечног српског домаћина. Обични сељаци живели су веома лоше па је и исхрана била једноставна, подразумевајући да се радним данима за ручак припремало само једно јело, најчешће сладак купус, чорба или пасуљ. У невољи се јео и овас, који је у бољим временима служио за исхрану коња. Али, међу властелом, на дворовима, ситуација је била потпуно другачија, тако да су једенија претворена у свакодневне гозбе уз, између осталог, разне врсте дивљачи, свињског и овнујског меса, пршуте, сланине, речне и морске рибе и кавијара – закључује др Драгослав Петровић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош
Не бих се сложио да се раније није често јело месо и млечни производи, можда, али то зависи од дела државе. У западној и југозападној Србији, у планинским пределима млечни производи и месо су били главни прехрамбени производи, испред воћа и поврћа, а у равни са житарицама, јер просто поврће слабије успева у вишим пределима. Због претежно протеинске исхране људи из ових крајева па и Херцеговине су двометраши. Што се поста тиче, из личног искуства, свима препоручујем да га се придружавају.
Земунац
Јело се оно што је било доступно. Млеко и млечни производи су били лако доступни сточарима, али месо баш и није, јер нико није био луд да због пар оброка коље теле, прасе, јагње или јаре кад може имати више користи када порасте. Чак и перната живина се није клала према томе колико их има за трпезом. Зато су се више користиле друге ствари доступне у природи. Кажу да је мој прадеда знао да спреми веома укусан гулаш од пужева. Да ли би то данас неко јео?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.