Zašto su Brazilci dobri dribleri

U jeku Mundijala 2022. setih se jedne anegdote u vezi s brazilskim fudbalerima. Boraveći u Rio de Žaneiru, nisam propustila priliku da posetim legendarnu „Marakanu”, najpoznatiji svetski stadion. Tamo sam saznala da je fudbal za Brazilce više od igre – njihova velika ljubav, zadovoljstvo i strast. Igra se maltene na svakom mestu. U parkovima, na plažama, ulicama ili na poljančetu, sasvim je svejedno. Nekada se čak razapne mreža kao za odbojku, pa se preko nje pika lopta. I to veoma dobro.

Postoji anegdota koja kaže da su tamnoputi Brazilci dobri dribleri zbog toga što je ranije policija intervenisala u slučaju bilo kakvog fizičkog kontakta između belog i crnog igrača. Da ih policajci ne bi kažnjavali, tamnoputi igrači su bili prinuđeni da izbegavaju dodirivanje belaca. Bežeći tako od mogućih batina, uspeli su dribling da dovedu do savršenstva.

Pošto je stadion „Marakana” bio u relativno lošem stanju, vlada je odlučila da privatizuje kompleks koji inače obuhvata i druge sportske objekte. Grupa od petoro ljudi uložila je tada 70 miliona dolara da bi se objekti popravili i osavremenili. Njihova obećanja su se obistinila, pa je u očekivanju Svetskog prvenstva u fudbalu 2014. godine „Marakana” ponovo zablistala starim sjajem. Sređena je okolina, kao i teren i tribine, ispod kojih se nalazi memorijalni centar s fotografijama brazilskih fudbalskih zvezda, s Peleom na čelu. Fotografije, trofeji, odlikovanja, dresovi, novinski članci i mnogi drugi tragovi slave mogu da se razgledaju u ovim prostorijama pod tribinama.

U novije vreme, fudbalska legenda je postao Ronaldo, a zeleno-žute majice s brojem devet prodaju se kao alva. Ispred centra nalazi se prostor s otiscima stopala poznatih svetskih fudbalskih zvezda, među njima i našeg Dejana Petkovića Ramba, koji je u Brazilu veoma poznat i cenjen fudbaler.

Sonja Lapatanov,
baletska umetnica