Зашто су Бразилци добри дриблери

У јеку Мундијала 2022. сетих се једне анегдоте у вези с бразилским фудбалерима. Боравећи у Рио де Жанеиру, нисам пропустила прилику да посетим легендарну „Маракану”, најпознатији светски стадион. Тамо сам сазнала да је фудбал за Бразилце више од игре – њихова велика љубав, задовољство и страст. Игра се малтене на сваком месту. У парковима, на плажама, улицама или на пољанчету, сасвим је свеједно. Некада се чак разапне мрежа као за одбојку, па се преко ње пика лопта. И то веома добро.

Постоји анегдота која каже да су тамнопути Бразилци добри дриблери због тога што је раније полиција интервенисала у случају било каквог физичког контакта између белог и црног играча. Да их полицајци не би кажњавали, тамнопути играчи су били принуђени да избегавају додиривање белаца. Бежећи тако од могућих батина, успели су дриблинг да доведу до савршенства.

Пошто је стадион „Маракана” био у релативно лошем стању, влада је одлучила да приватизује комплекс који иначе обухвата и друге спортске објекте. Група од петоро људи уложила је тада 70 милиона долара да би се објекти поправили и осавременили. Њихова обећања су се обистинила, па је у очекивању Светског првенства у фудбалу 2014. године „Маракана” поново заблистала старим сјајем. Сређена је околина, као и терен и трибине, испод којих се налази меморијални центар с фотографијама бразилских фудбалских звезда, с Пелеом на челу. Фотографије, трофеји, одликовања, дресови, новински чланци и многи други трагови славе могу да се разгледају у овим просторијама под трибинама.

У новије време, фудбалска легенда је постао Роналдо, а зелено-жуте мајице с бројем девет продају се као алва. Испред центра налази се простор с отисцима стопала познатих светских фудбалских звезда, међу њима и нашег Дејана Петковића Рамба, који је у Бразилу веома познат и цењен фудбалер.

Соња Лапатанов,
балетска уметница