Žena koja sudi muškarcima

Bilo je potrebno 92 godine, 942 utakmice i tektonska promena u stavovima o učešću žena u fudbalu da se u četvrtak veče ispiše nova stranica u istoriji Mundijala. U duelu Kostarike i Nemačke, francuskinja Stefani Frapar (38) postala je prva žena koja je sudila utakmicu na Svetskom fudbalskom prvenstvu.

Pojavu dame s pištaljkom u muškom zabranu opterećenom kontroverzama, „Gardijan” je ocenio kao nezaustavljiv znak progresa, podsećajući na izjavu nekadašnjeg predsednika Fife iz 2004. da bi fudbalerke mogle da nose ženstveniju odeću kako bi se popularisao ovaj sport. „Mogle bi, recimo, da nose uske šortseve”, reče Sep Blater ‒ i ostade živ.

Mnogi, čak ni oni najvatreniji pratioci fudbala i svega u vezi s Mundijalom, nisu ni znali da Stefani postoji. Dvojica mojih kolega, vrsni poznavaoci prilika na terenu i van njega, inače selektori u slobodno vreme kao i polovina srpske nacije, bili su šokirani rečenicom: „Večeras prvi put u istoriji Mundijala sudi žena”.

„Od kada sudi žena?” I prasnuše u smeh. Ne verujem da bi tako reagovali da je bila glavni arbitar u petak uveče. Verovatno bi bila krivac za 2:3.

Pošto ne verujem da su posle toga guglali, evo nekoliko informacija: Stefani je bila i prva žena koja je sudila u francuskoj Ligi 1 2019, iste godine kada je vodila i finale Svetskog prvenstva za žene koje se igralo u njenoj zemlji. Sudila je i evropski Superkup 2019. između Liverpula i Čelzija, a pre dve godine bila je prva žena koja je delila pravdu u Ligi šampiona, zatim i u finalu Kupa Francuske ove godine.

Na pojavu žene na nekoj važnoj utakmici bilo je i duhovitih komentara, poput trenera Liverpula Jirgena Klopa, koji je uoči utakmice sa Čelzijem rekao da će morati da pokaže svoje najbolje lice, inače će mu mama biti jako ljuta. Posle mu nije bilo smešno, jer je Liverpul do trofeja jedva stigao posle rezultata 2:2 i penal serije. Barem je mama bila zadovoljna.

Bez obzira na seksističke komentare, Stefani Frapar nastavlja da ruši tabue u fudbalu. Kaže da se od velikog pritiska i popularnosti brani samoizolacijom i sopstvenim balonom. O njenom privatnom životu ne zna se gotovo ništa, čak ni da li je udata i da li ima partnera, čime su se brojni svetski tabloidi bavili pre nego njenim neverovatnim uspehom. Ne koristi društvene mreže i ne čita tekstove o sebi.

Zna se da je rođena u blizini Pariza i da je u detinjstvu igrala fudbal, a onda je tokom studija odlučila da se okrene suđenju. Danas se njeno bogatstvo procenjuje na oko milion i po dolara.

U Francuskoj je nacionalni heroj, uzor za devojčice da streme do zvezda... Uvrštena je na listu 30 najvažnijih ljudi u francuskom fudbalu. Tamošnja štampa i oni koji su sa njom radili opisuju je kao harizmatičnu, diplomatu i skromnu. Ona nikada nije dozvolila da joj seksizam stane na put: „Sudite mi na osnovu onoga kako radim, a ne na osnovu pola”, izjavila je prošle godine za „Mond”.

Čuveni sudija Kolina je na pojavu ženskog arbitra na muškim utakmicama rekao da je ovo samo početak. Lopta se zakotrljala i nema nameru da se zaustavi.