Četvrtak, 09.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tvrđava koja je oblikovala jezgro Pančeva

Utvrđenje se nalazilo u današnjem epicetru grada, što mnogi Pančevci ne znaju, te je ovdašnji muzej predstavio maketu tog zdanja koja verno dočarava kako je ono izgledalo pre tri veka
(Фото: О. Јанковић)

Pančevo – Grad na Tamišu nastao je na temeljima velike tvrđave koju je sagradila Habzburška monarhija početkom 18. veka, nakon što je novembra 1716. godine preuzela Banat od Turaka. Austrijanci tada zatiču jedno manje utvrđenje, zapravo palanku ograđenu drvenim palisadama sa malom turskom posadom i ubrzo počinju sa isušivanjem močvarnog tla, a kako se naselje na obalama dve reke širilo trebalo ga je dodatno utvrditi.

„Tako nastaje novo, veće zdanje, po ugledu na tadašnje moderne tvrđave. Bilo je to petougaona građevina sa bastionima obložena opekama i podsećala je na donji grad Beogradske tvrđave, ili na podgrađe Petrovaradina u Novom Sadu. Svoj konačan oblik i izgled dobija 1720. godine”, objašnjava istoričar umetnosti Damir Prašnikar, član tima stručnjaka Narodnog muzeja u Pančevu. Tim je zaslužan za izradu modela tvrđave, koja je temeljno zamenila zapušteno tursko utvrđenje i to po svim pravilima tadašnje vojne taktike. Našavši se naspram moderne artiljerije, dotadašnje palisade nisu mogle da odolevaju kao nekad pred pešadijom. Zato su izgrađeni grudobrani i trouglasti bedemi, ali i pontonski most preko Tamiša.

U skidanju slojeva istorije pomogla su i iskopavanja samog lokaliteta iz 2013. godine prilikom rekonstrukcije Gradskog parka. Tada arheolozi pančevačkog muzeja pronalaze ostatke temelja i zidova od kamena i opeke u dužini od četiri metra. Pretpostavljaju da je to deo južnog bedema tvrđave, za koju se smatra da se nalazila na području današnjeg gradskog trga odakle se spuštala prema obali Tamiša. Budući da mnogi Pančevci to ne znaju, ovdašnji muzej je predstavio maketu nekadašnjeg utvrđenja, koje je umnogome oblikovalo konture i uličnu mrežu današnjeg Pančeva. Deo celine čini i prikaz, kako bi ono bilo pozicionirano na današnjem planu grada, čijoj rekonstrukciji je posebno doprineo arhitekta Aleksandar Stanjlović.

Nažalost petougaona tvrđava poživela je tek nešto više od dve decenije. Beogradskim mirom između Habzburške monarhije i Turske 1739. godine Austrijanci su bili u obavezi da sve tvrđave u delu granice poruše do temelja. Znači, ona je planski napravljena, ali je i planski srušena i isečena do nivoa tla, kojim danas hodamo. „Ipak, trebalo bi u budućnosti obratiti pažnju prilikom nekih većih radova i iskopavanja na toj lokaciji, jer bi se mogli pronaći njeni temelji i ostaci”, napominje v. d. direktora Narodnog muzeja Pančeva, arheolog Miroslav Birclin.

Do tada posetiocima muzeja ostaje maketa, prikaz grada od pre tri veka u razmeri 1:500, koju po rečima Aleksandra Stojanovića, predsednika Maketarskog kluba „Dr Vladimir Aleksić”, nije bilo teško napraviti, ali jeste bilo komplikovano prikupiti i ukrstiti podatke.

„Pomogle su sačuvane mape i ukrštanje podataka iz tog vremena, tako da maketa zaista verno dočarava kako je tvrđava izgledala pre tri veka. Posetioci treba da znaju da je Pančevo bilo graničarski grad i da ga je kao takvog uvek bilo važno dobro utvrditi”, ističe Stojanović, autor makete koja će nadalje biti deo stalne postavke Narodnog muzeja Pančevo. Njegov plan je i da se napravi i jedna manja, ali upadljivija maketa za najmlađu publiku koju će moći i da dodiruju.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.