Evropa je samo pojam na mapi

Novi potmuli ratni pohodi na „(ne)poslušne” evropske države nikli su onog trenutka kada je Evropska ekonomska zajednica prerasla u Evropsku uniju. Umesto ekonomske, postala je politička organizacija, a danas već vojno-politička. Ta preorijentacija je krajem osamdesetih godina prošlog veka do pojedinosti sitnim vezom isplanirana u vojno-političkom arsenalu i dalje najjače sile na svetu. Sve je u Evropi danas podređeno interesima Sjedinjenih Američkih Država. Njihov jezik se čita samo između redova, nikako kontekstualno, a kad vam nešto obećaju očekujte da će vam za pruženu ruku neosetno uzeti i dušu. Taj jezik vam govori da „morate” biti poslušni, jer ćete u suprotnom, pre ili kasnije, biti „nagrađeni” – u početku uzbunama, pobunama i prevratima, a potom minama, granatama, uranijumskim i drugim bombama sa razdaljina koje ne možete kontrolisati – sve do porobljavanja.

Dakle Evropa i evropska politika danas ne postoji. Razorena je. Zapadna je zauzdana NATO-om i igra na američku muziku. Postala je samo deo evropske mape. Deo istočne priključio se zapadnoj i Sjedinjenim Američkim Državama očekujući veliki prosperitet. Vojno-politički joj ne pripadaju Ruska Federacija, Belorusija, Srbija, Bosna i Hercegovina, na klackalici su Moldavija, Finska i Švedska, a najvišu cenu trenutno plaća ratom zahvaćena Ukrajina, pošto su napadi na Srbiju 1999. godine, a potom i na druge zemlje Severne Afrike i Bliskog istoka ostali nekažnjeni (ko može da ih kazni?).

Govore: „Mi (NATO) nismo u ratu”. Može li im se poverovati kad su milione tona raznog oružja i municije isporučili (i još isporučuju ili, bolje, prodaju na kredit) Ukrajini, imaju svoje vojno-političke stručnjake i na ukrajinskoj teritoriji, pružaju joj celokupnu vojnu logistiku, uključujući i satelitsku, da ne govorimo o stotinama milijardi dolara (ili evra) finansijske „podrške”. To i javno potvrđuju – ne kriju – hajde, verujte im. A šta još stoji iza onoga što ne saopštavaju, a rade u potaji? Ratovaće do poslednjeg Ukrajinca – obećavaju. A mogli su tim stotinama milijardi dolara (ili evra) da od Ukrajine naprave eldorado, umesto praha i pepela, i da hrane pola sveta uz ogromnu ekonomsku dobit.

Sada bi čak i da presele nemačku industriju u SAD, jer, zaboga, Nemačka nema energetskih resursa da nastavi proizvodnju, pošto je prinuđena da se liši dostupnih izvora s istoka. Teško je danas, u 21. veku, razumeti imperiju u pohodu na istok, uz geslo „America First”. Da li je to sav ostali svet zahvatilo neko ludilo ili amnezija, pa ne razume, čak i posle svih ratova koje su  SAD izgubile, ostavljajući pustoš za sobom ili su SAD osilile do besvesti?

Američka baza kod Uroševca nosi ime „Bondstil”, po imenu američkog vojnika iz vijetnamskog rata Džejmsa Bondstila, rođenog 1947. godine, kad i moja malenkost. Bili smo na različitim stranama. Dok je on uspešno ratovao i zaradio odlikovanje ubijajući Vijetnamce, mi srednjoškolci i kasnije studenti mirno smo nosili transparente protiv rata u Vijetnamu. Po povlačenju SAD iz Vijetnama, Džejms je živeo na Aljasci (čudan izbor) i poginuo u saobraćajnoj nesreći 1987. godine u 40. godini života. Samim imenovanjem te baze po američkom vojniku iz vijetnamskog rata (slava mu, možda nije voljno otišao da štiti američke interese baš u Vijetnamu) odaje se počast američkim ratnim pohodima u kojima su nedužni ginuli i Srbi, Libijci, Iračani, Sirijci i mnogi drugi. Danas ginu Ukrajinci s iznuđenim neprijateljem, Rusima. Diskutabilno je ko je pravi a ko iznuđeni agresor, a tragedija je za Ukrajinu i svet što rat besni i što mu se ne vidi kraj.

Nekada je Evropa bila Stara civilizacija. U njenoj politici danas je od nje ostala samo pocepana mapa na kojoj se sučeljavaju neevropski interesi svake vrste koje ostvaruju upravo njeni iseljenici, nastanjeni na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država. Vraćaju se da porobe istok, pošto na zapadu više nemaju šta da osvoje. Pitanje opstanka sveta je da li će proraditi svest i savest kod jednih i drugih i da li će se uspostaviti neka granica obostrane tolerancije. Globalizacija sveta s liberalno-reformističkim konceptom, bez istorije i revolucije, samo je varka iza koje se krije velika imperija s jednostranim interesima sile. Pobeda bilo koje od njih ne donosi ništa dobro. Zato Evropa mora da povrati dostojanstvo Stare civilizacije i da zrači kulturom da bi očuvala civilizacijske tekovine stvarane kroz vekove i milenijume – u obratnom slučaju, primičemo se vulkanskom grotlu.

Miodrag Srbljak,
Kraljevo