Zagađenje vazduha ugljem zahteva hitan zdravstveni odgovor

Postepenim ukidanjem energije dobijene iz uglja do 2030. godine, u odnosu na postupno ukidanje uglja do 2050. godine, izbeglo bi se 272.993 dana sa simptomima astme kod astmatične dece, 32.476 slučajeva bronhitisa kod zdrave dece, 18 miliona dana sa ograničenjem aktivnosti i izgubljenih radnih dana, 2.657.043 slobodna dana usled bolovanja, 6.000 hospitalizacija, 11.768 prevremenih smrti usled zagađenja PM 2,5, više od 1.200 prevremenih smrti usled drugih zagađivača i 28 milijardi evra za zdravstvene troškove, saopšteno je juče u novom izveštaju Alijanse za zdravlje i životnu sredinu (HEAL).

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra da se nijedan nivo zagađenja vazduha ne može smatrati bezbednim i da povećanje naučnih saznanja o štetnom uticaju zagađenog vazduha na naše zdravlje nastavlja da raste. Udisanje čestica, čak i u niskim koncentracijama, može dovesti do fizioloških promena u telu koje štete zdravlju. Loš kvalitet vazduha povezan je i sa hroničnim i akutnim respiratornim oboljenjima, poput bronhitisa i pogoršanja astme, što značajno narušava kvalitet života. Naučnici nastavljaju da identifikuju nove načine o tome kako zagađenje vazduha može štetiti zdravlju, kao u primeru da je sve više dokaza koji povezuju zagađenje vazduha sa demencijom. Novi dokazi su takođe pokazali da čestice zagađenog vazduha putuju kroz pluća trudnica i zadržavaju se u njihovim placentama, šteteći bebama pre nego što se rode.

HEAL, na osnovu analize, preporučuje da se što pre počne sa postepenim smanjenjem proizvodnje energije dobijene iz uglja u regionu zapadnog Balkana jer će svaka godina povećati zdravstveni i ekonomski teret uzrokovan zagađenjem.

– Više od 11.000 prevremenih smrti, kao i 273.000 dana sa simptomima astme i 2,6 miliona izgubljenih radnih dana pokazuju zašto zagađenje vazduha ugljem zahteva hitan zdravstveni odgovor. Posvećenost zaštiti zdravlja mora da znači postepeno ukidanje energije dobijene iz uglja u regionu zapadnog Balkana do 2030. godine – istakla je juče dr Vlatka Matković, viša savetnica za zdravlje i energetiku iz HEAL.

Profesor dr Zorana Jovanović Andersen, profesorka epidemiologije životne sredine na Odeljenju za javno zdravlje Univerziteta u Kopenhagenu i predsednica Komiteta za životnu sredinu i zdravlje Evropskog respiratornog društva, naglasila je da zagađenje vazduha predstavlja ozbiljnu pretnju za javno zdravlje i ekonomiju zapadnog Balkana, zbog čega je potrebna hitna pažnja.

–„Lečenje” hroničnog zagađenja ugljem u regionu će rezultirati spasavanjem stotina hiljada života, a posebno zaštitom dece i novorođenčadi – smatra dr Jovanović Andersen.

Prof. dr Marija Jevtić, profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i vanredni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, istakla je da zdravstveni stručnjaci pozivaju lidere zapadnog Balkana da sprovedu javno-zdravstvene mere koje će okončati postojeći teret u regionu od zagađenja vazduha tako što će dati najveći prioritet postepenom ukidanju termoelektrana na ugalj koje negativno utiču na zdravlje građana.

Izveštaj Alijanse za zdravlje i životnu sredinu pokazuje da će postepeno ukidanje energije dobijene iz uglja na zapadnom Balkanu do 2030. umesto 2050. doprineti manjoj stopi bolesti i prevremenih smrti i povećati produktivnost ljudi i ekonomije.