Japan u strahu od rata kupuje „tomahavke“

Zbog sve većih bezbednosnih pretnji i rizika od izbijanja rata u regionu Indopacifiku vlada u Tokiju planira da kupi stotine američkih krstarećih raketa „tomahavk” u sklopu paketa jačanja odbrane  bez presedana u periodu posle Drugog svetskog rata, piše „Vašington post”.

Odluka o kupovini između 400 i 500 krstarećih raketa u narednih pet godina koje su korišćene u Zalivskom ratu, Avganistanu, Sudanu Libiji, NATO agresiji na SR Jugoslaviju 1999. godine i Siriji trebalo bi da stavi na znanje  Kini i Severnoj Koreji da je Japan ozbiljan po pitanju samoodbrane i da vojni savez sa SAD postaje sve jači.

Uvođenje ovog sistema naoružanja simbolizovaće veliku pozitivnu promenu u pogledu sposobnosti japanske armije za protiv udar, kaže jedan japanski zvaničnik za vašingtonski dnevnik. Raketama „tomahavk”  koje imaju domet od  1.700 kilometara Japan bi imao vojne ciljeve u kontinentalnom  delu Kine na dohvat ruke. Glavna osobina ovih raketa čija je cena oko dva miliona dolara je da ih je teško neutralisati, jer lete nisko 50 metara iznad površine tla tako da ih radari teško uočavaju.

Nabavka ovih krstarećih projektila za Japan će označiti definitivan raskid sa strategijom pacifizma i višedecenijskom tradicijom izbegavanja korišćenja ofanzivnog oružja. Nabavka „tomahavka”  je u sklopu nove strategije nacionalne odbrane Japana da do 2027. godine izdvajanje za vojsku dostigne  NATO prosek - dva odsto nacionalnog bruto proizvoda. Ako, Japan u tome uspe za pet godina  će imati treći najveći vojni budžet na svetu posle SAD i Kine.

„Japan je želeo da ograniči svoju potrošnju na odbranu i pokuša da ne stekne sposobnost drugog udara. Ali situacija oko nas ne dozvoljava nam da to uradimo. Mnogi su mislili da su ratovi pitanje 20. veka. Ali ih sada ponovo vidimo”,  kaže za „Vašington post” je Ičiro Fudžisaki, bivši japanski ambasador u SAD.

Nabavka raketa i rastući japanski budžet za odbranu imaju podršku Bajdenove administracije koja Tokio vidi kao ključnog partnera u zapadnom Pacifiku. Američki zvaničnici produbljivanje saveza sa Japanom sagledavaju kao deo šire strategije regionalne saradnje radi poboljšanja bezbednosti u ovom delu sveta. A tom saradnjom su obuhvaćeni Velika Britanija, Južna Koreja i Australija  koja treba da od Amerike dobije podmornice na atomski pogon.

Japan se već duže vreme udaljavao od strategije koja je bila orijentisan na samoodbranu. Reinterpretacijom pacifičkog Ustava japanska vlada je 2014. godine omogućila vojnu akciju u slučaju da je saveznik Tokija napadnut. Javno mnenje  dugo nije podržavalo „militarizaciju” Japana, ali je rat u Ukrajini, učestalo lansiranje raketa Severne Koreje i sve snažnije kinesko zveckanje oružjem oko Tajvana promenio stavove građana ove zemlje. Ankete pokazuju da je  javna podrška onome što japanska vlada naziva „sposobnošću protivudara” jasno porasla sa 37 odsto u julu 2020. na  više 60 procenata u junu ove godine.