Đedović: Srbija za nuklearne elektrane nema dovoljno znanja, iskustva i kadrova

Ministarka rudarstva i energetika Dubravka Đedović poručila je danas da je potrebno da se puno pretpostavki ispuni da bi Srbija uopšte mogla da razmatra nuklearnu energiju za svoju energetiku.

Na panelu „Mali modularni reaktori”, onlajn konferencije „Nuklearna sigurnost danas”, koju po 6. put organizuje Srbatom, ona je rekla da za nuklearne elektrana sada Srbija nema dovoljno ni znanja ni iskustva ni kadra.

Govoreći o modularnim reaktorima istakla je da prema informacijama iz Velike Britanije ta tehnologija može biti dostupna 2029. ili 2030. godine.

Dodala je da je Srbiji potrebno 8-10 godina za školovanje ljudi koji bi mogli da upravljaju takvom tehnologijom, te da bi odmah moralo da se krene u školovanje.

Đedović je podsetila da je moratorijum na izgradnju nuklearki u Srbiji na snazi duže od 20 godina.

„Svesni smo, da iako nemamo tu energiju, da se tehnologija veoma usavršavala. Danas je nuklearna energija, sa gasom, alternativa za energiju iz uglja, jer doprinosi smanjenju štetnih gasova. Nosi i svoje rizike, svega oko nuklearnog otpada”, rekla je ona.

Podsetila je da je usvajanjem Zakona o obnovljivim izvorima energije Srbija nedvosmisleno prioritet dala dekarbonizaciji, sa što više OIE.

„Zato je potrebno da imamo adekvatno balansiranje energetske mreže”, rekla je ona.

Ocenila je da je strategijska odluka države kako do više bazne energije, te da je jedna alternativa gas.

„Jedna od mogućih alternativa je i nuklearna energija. Ljudskog kadra za nju nemamo u dovoljnoj meri i kad bi krenuli da razmatramo ovo pitanje”, rekla je ona.

Đedović je istakla da Srbiji predstoji donošenje strategije energetskog sistema za narednih 10 godina, te da će tu biti definisano kako želimo da upravljamo energetskim sistemom.

Otvarajući Konferenciju potpredsednica Vlade Srbije, ministarka kulture i predsednica Odbora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) Maja Gojković, istakla je značaj sagledavanja izazova u ovoj oblasti, razmene iskustava i rešenja.

Ocenila je da su energetska kriza i geopolitička situacija nuklearnu energiju doveli u centar svetske pažnje, kao jedno od rešenja ali i najvećih izvora ljudskih strahova.

Istakla je da pitanja primene nuklearnih elektrana dodatno dovodi u fokus i zaštitu životne sredine i osiguranje energetske nezavisnosti.

Gojković je rekla da u bližem okruženju Srbije radi osam nuklearki te da neki susedi intenzivno rade na novim nuklearnim kapacitetima.

Naglasila je ulogu SRBATOMA preko koga se permanentno kontrolište radioaktivnost u Srbiji.

Dodala je da su radioaktivni izvori prisutni u mnogim sferama života, ponegde i nezamenljivi, te da ako se njima ne upravlja na siguran i bezbedan način mogu uzrokovati veliku štetu.

Iskala je značaj konferencije na kojoj će o ovoj temi od velike važnosti za čitavo čovečanstvo biti razmenjena znanja.

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Mariano Groši ocenio je da se interesovanje za nuklearnu energiju povećava ne samo u Srbiji.

Rekao je da 30 zemalja širom sveta razmatra i planira nuklearni razvoj, a Srbija je jedna od njih.

Poručio je da je agencija na čijem je čelu tu za Srbiju kako bi sve bilo sigurno i bezbedno, po standardima, te da to budu i prioriteti tokom razvoja.

Istakao je blisku saradnju sa SRBATOMOM, a za našu regulativu u ovoj oblasti rekao da je relativno blizu traženim međunarodnim standardima.

Dodao je da će nastaviti da podržavaju Srbiju u procesu dostizanja tih standarda u punoj meri.

Groši je poručio da je obezbeđenje poverenja javnosti ključno za razvoj u sektoru nuklearne energije, te da će međunarodna agencija nastaviti kroz pomoć i podršku da bude na strani Srbije.

Direktor SRBATOMA Slađan Velinov istakao je da je u godini punoj izazova rad bio nesmetan i da je obezbeđena adekvatna kontrola u zemlji, kao i kroz izdavanje dozvola za uvoz, prenosi Tanjug.

Govoreći o razvoju nuklearnih elektrana istakao je da Slovenija i Mađarska povećavaju svoje kapacitete, a Rumunija, Češka i Poljska najavljuju ulaganja u male nuklearne reaktore.

Istakao je da zato Srbija mora biti upoznata sa primenjenim tehnologijama, a naš sistem detekcije zračenja spremna u slučaju bilo kakvog neželjenog događaja.

Ambasador Republike Koreje Li Đievong rekao je da je ta država prominentna nuklearna zemlja u kojoj je 30 posto energetskog miksa iz nuklearnih elektrana.

Istakao je da su u vrhu po znanju i iskustvu u oblasti nuklearki, te da su otvoreni za razmenu sa Srbijom i pomoć u razvoju u toj oblasti.