Šabić traži uvid u podatke tajnih službi

U pismu predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić zatražio je da vlada amandmanima izmeni pojedina rešenja iz Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Po njegovom mišljenju, problematičan je član 45. stav 2. kojim je predviđeno da poverenik ima pravo pristupa i uvida u zbirke podataka, dokumentaciju koja se odnosi na prikupljanje podataka, prostorije i opremu koja se koristi za te svrhe, ali ne u svim slučajevima. Naime, po predlogu zakona, pristup i uvid mogu se ograničiti „ako bi se time ozbiljno ugrozio interes nacionalne ili javne bezbednosti, odbrana zemlje ili radnje sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela dok traju razlozi za ograničenje”. Ovakvim restrikcijama, smatra Šabić, povereniku se onemogućava celovita kontrola u oblasti zaštite ličnih podataka što je u direktnoj suprotnosti s pravima koje mu garantuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Da li sporni član zapravo onemogućuje uvid poverenika u spise policije i tajnih službi, odnosno Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosnoinformativne agencije i Vojnobezbednosne agencije?

Naravno, kao i u zbirke podataka, pa čak i u njihove prostorije. To je toliko rastegljiva odredba, može se tumačiti veoma široko. Uostalom, pitanje je ko je taj ko može da ograniči pravo poverenika? Da li je to ministar unutrašnjih poslova, njegov zamenik ili možda kapetan policije ili čak pozornik? U pitanju su veoma fluidni kriterijumi iz nekih komunističkih vremena, a, s druge strane, ne zna se ni po kojoj proceduri bi se ograničavalo to pravo poverenika. Takva odredba ujedno suprotna je i sadašnjim ovlašćenjima poverenika. Po važećem zakonu, povereniku niko ne može da uskrati pristup podacima koji su u posedu organa vlasti. Sporna odredba može se tumačiti kao ograničenje za organ koji je, inače, dužan da građanina štiti od nezakonite obrade podataka.

Treba li poverenik da ima uvid i u operativne podatke koje svaka policija štiti po prirodi svog posla?

Poverenik za informacije ima pravo uvida u bilo koji nosač informacija koji je u posedu organa vlasti. Dakle, ne mogu da ulazim u privatne baze podataka, a moje jedino ograničenje jeste da je reč o podacima koje poseduju organi vlasti. Ali, kao i svaki drugi funkcioner, i poverenik ima obavezu da informacije ne širi nekontrolisano i, naravno, moram da štitim informacije čije bi odavanje moglo da omete, recimo, tok pretkrivičnog ili krivičnog postupka, što već piše u postojećem zakonu.

Jeste li rešili materijalne i kadrovske probleme s kojima ste suočeni?

Vlada i njene nadležne službe, ni posle tri i po godine, nisu obezbedile uslove, čak ni za izvršavanje poslova iz postojećeg delokruga rada poverenika, a budući posao u oblasti zaštite podataka o ličnosti je bar tri, četiri puta kompleksniji. Priliv predmeta je sve veći, a služba poverenika za informacije sada posao obavlja sa sedam radnika, umesto dvadeset jednim, i to u neodgovarajućem prostoru, odnosno trosobnom stanu . Za budući nadzor nad zaštitom ličnih podataka planira se služba sa najmanje 60 zaposlenih.