Šolc pustio u rad prvi nemački LNG terminal

Nemački kancelar Olaf Šolc svečano je juče presekao vrpcu prvog plovećeg LNG terminala na terenu najjače ekonomije EU, u luci Vilhelmshafen na Severnom moru, javio je AFP.

Svečanosti na specijalizovanom norveškom brodu „Hoegh Esperanza”, prisustvovali su i nemački ministri ekonomije Robert Habek i finansija Kristijan Lindner. Reč je o prvom od četiri LNG terminala koji vlada u Berlinu uvodi u mrežu energosnabdevanja Nemačke (uz jedan privatni u luci Lubmin, nesuđenom terminalu zatučenog „Severnog toka 2”), nakon ovogodišnje obustave prekomorskih isporuka sibirskog gasa. Na brodu „Hoegh Esperanza” već je uskladišten gas iz Nigerije, kojim bi se, prema zvaničnim izvorima, mogle podmiriti godišnje energopotrebe 50.000 nemačkih domaćinstava. LNG terminal u Vilhelmshafenu, izgrađen u rekordnom roku od samo deset meseci, počeće sa preradom tog pristiglog LNG 22. decembra. Kapacitet nemačkog LNG terminala prvenca iznosi 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje, odnosno oko trećine ukupnih gasnih potreba te zemlje, ali pod uslovom da Berlin odnekle nabavi te količine. Problem je u tome što Nemačka u ovom trenutku nije obezbedila niti jedan dugoročni sporazum o isporukama LNG počev od januara 2023. „Nemačka je dobila novi uvozni kapacitet za LNG, ali brine što još nema ugovorenih količina u bliskoj budućnosti”, ističe Johan Lilistam, istraživač sa univerziteta u Potsdamu.

Inače, Nemačka je u novembru dogovorila sa Katarom isporuke LNG počev od 2026. godine. Razlog za ovu „prazninu” do 2026. mogao bi se naslutiti iz nedavne izjave vicekancelara Roberta Habeka, koji je najavio da će „Nemačka sa vremenom smanjivati kupovinu (gasa), kako se bude kretala ka ostvarivanju zacrtanih ciljeva zaštite klime”.

Kako stvari sada stoje, Nemačka bi uskoro – da bi zadovoljila energetske potrebe privrede i stanovništva – mogla biti prinuđena da neophodni LNG nabavlja po paprenim „spot cenama” (odnose se na kupovinu „na licu mesta”). To bi neumitno dovelo do poskupljenja energenata u širokoj potrošnji, navode na ključnoj evropskoj gasnoj berzi TTF u Holandiji.

U međuvremenu, talas izuzetnih hladnoća već je pogodio Nemačku, gde su pojedine regionalne vlade zbog studeni proglasile vanredno stanje. „Nemačka troši gasne rezerve (oko 99 odsto tih skladišta napunjeno je pre decembra) brže nego što je planirano”, upozorava Klaus Miler, šef nemačke agencije za energetske mreže, u čijoj je inače nadležnosti eventualno uvođenje elektrorestrikcija. „Sva je prilika da će se Nemačka zimus suočiti sa privremenim nestašicama struje”, smatra Andreas Šreder, ekspert energoistraživačkog instituta ICIS. Nemački potrošači snizili su ove godine potrošnju gasa za 13 odsto u odnosu na lane, ali Berlin smatra da ona mora pasti za čitavih 20 odsto.

Međunarodne berze u međuvremenu procenjuju da je dalje energetsko snabdevanje EU i Nemačke zimus, a pogotovo iduće godine, u velikoj meri zavisno od trenda potrošnje gasa (prirodnog i tečnog) i drugih fosilnih goriva u Kini. Evropljani su ovog leta i jeseni imali tu sreću da su relativno lagano pazarili gas za skladištenje zimus. Stoga što je u Kini zbog restrikcija usled situacije izazvane virusom korona i drugih faktora tražnja energenata iz uvoza samo privremeno posustala, procena je stručnjaka iz londonskog Sitija.