NATO ne može da računa na nemačke „pancere”

Nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht pozvala je generale na hitan vanredni sastanak kako bi razmotrili najnoviju krizu koja je zadesila Bundesver: kako se dogodilo da ponos nemačke vojne industrije – tenkovi „puma”, koji je trebalo da budu udarna pesnica NATO-a – zbog kvarova ostane van stroja.

Okupljanje vojnog vrha u ponedeljak usledilo je nakon curenja sadržaja i-mejla šefa oružanih snaga u kojem se žali da su borbena vozila pešadije u žalosnim stanju: „Čak i uz najbolje pripreme, pitanje spremnosti vozila postalo je igra lutrije”, napisao je general-major Rupreht fon Batler svom šefu, prema kopiji elektronske poruke koju je citirao magazin „Špigl”.

Tokom nedavne vežbe za pripremu tenkovske brigade Bundesvera za uključivanje u NATO snage za brzo reagovanje svih 18 savremenih nemačkih borbenih vozila pešadije je zakazalo, napisao je Batler.

Tenkovi „puma” imali su na manevrima brojne kvarove, od elektronskih do „defekta kupole”. U jednom slučaju posada je morala da napusti tenk jer su se zapalili kablovi u kontrolnoj kabini čelične grdosije. Ovi nedostaci su inače karakteristični za modernizovanu verziju tenkova kod kojih su poboljšani „optika, efikasnost oružja i zaštita vojnika”. Ova verzija „puma”, čija je cena oko 17 miliona evra po komadu, tek prošle godine je proglašena spremnom za borbu.

General piše da bi, prema oceni njegove jedinice, koju i on smatra ispravnom, puna borbena spremnost „puma” mogla biti ponovo uspostavljena tek za tri do četiri meseca.

„Pume” su konstruisane da pomognu brzom napredovanju pešadijskih trupa na bojnom polju i opremljene su raznim sistemima naoružanja, uključujući top od 30 milimetara koji može (barem u teoriji) da ispali stotine granata u minuti.

Ovaj debakl s tenkovima podigao je na noge opoziciju, koja je optužila Šolcovu vladu i ministarku Lambreht za loše upravljanje Bundesverom.

„To je noćna mora. ’Puma’ bi trebalo da bude glavni sistem naoružanja nemačke vojske. A ako ’puma’ nije operativna, onda vojska nije operativna”, rekao je vođa poslaničke grupe demohrišćana (CDU) Johan Vadepul za nemački javni servis ARD.

U saopštenju s kriznog sastanka s čelnicima nemačke vojske ministarka Kristin Lambreht je konstatovala da su kritike koje su se čule u parlamentu opravdane i sve dok se ne pokaže da tenkovi rade stabilno u borbenim uslovima, neće biti nabavke druge serije ovih borbenih vozila: „Naše trupe moraju biti u stanju da se oslone na to da će sistemi oružja biti robustni i stabilni u borbi”.

Ministarka odbrane je rekla da je naložila hitnu istragu relevantnim vojnim odeljenjima i proizvođačima „Kraus-Mafei Vegman” i „Rajnmetal” da joj do kraja sledeće sedmice dostave analizu o tome zašto su se tenkovi pokvarili. Dodala je da će od sada u NATO vežbama nemačke jedinice koristiti oklopna vozila prethodne generacije.

Zbog novonastale situacije Bundesver nema drugog izbora nego da se osloni na preteču „pume” – tenkove „marder” iz sedamdesetih godina prošlog veka, koje je Ukrajina htela da kupi od Nemačke, ali je Berlin odbio da ih proda Kijevu.

Glavni inspektor nemačke armije Eberhard Corn napisao je na „Tviteru” da će se raditi na brzom uspostavljanju borbene spremnosti „puma”.

„Ispunićemo svoje obaveze prema NATO-u od 1. januara 2023. Čim sam dobio poruku o neuspesima ’pume’ po završetku vežbe, razgovarao sam s predstavnicima industrije. Oni će nas sa svojim timovima podržati”, rekao je Corn agenciji DPA.

„Puma” je znatno modernija od svog prethodnika „mardera”, koji potiče još iz vremena hladnog rata, i odavno je trebalo da ga zameni. Ministarstvo odbrane je u julu 2009. naručilo 405 „puma” po ukupnoj ceni od 3,1 milijardu evra. U međuvremenu je narudžbina smanjena na 350, ali je cena po komadu porasla – sa 7,6 na 17 miliona evra. Pre samo nekoliko dana ministarstvo je naručilo 600.000 komada granata za „pumu”, u vrednosti od 576 miliona evra.

Slaba opremljenost Bundesvera nije više tajna i sve više zabrinjava NATO, koji je očekivao da će Nemci postati perjanica alijanse od ulaska ruskih trupa u Ukrajinu. Debakl s tenkovima dolazi u trenutku kad pojedini nemački mediji pišu da nemačka vojska ima municije samo za dva dana intenzivnih borbi. Ako je ova informacija tačna, piše „Dojče vele”, zalihe granata su ispod standarda koji NATO zahteva od svojih članica, a to je da svaka ima dovoljno municije za 30 dana rata. Stručnjaci upozoravaju da je u tom slučaju Nemačkoj potrebno između 20 i 30 milijardi evra da popuni svoja skladišta municije.