OVO JE BILA NjIHOVA GODINA

UMETNOST

Priznanje za rad o Nikolaju Krasnovu 

Ova prestižna nagrada predstavlja za mene izuzetnu čast i snažan podstrek za dalji naučni rad. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog već više od pet decenija značajno doprinosi afirmaciji mladih istraživača nacionalne istorije umetnosti, koji su postepeno, tokom daljeg rada, postali vodeći stručnjaci. Stoga, velika je čast biti među uvaženim dobitnicima ove nagrade i nadam se da ću kroz svoj dalji naučni rad nastaviti da doprinosim osvetljavanju istorije srpske arhitekture, kaže za naš list mlada Sanja Kiproski, istraživač-pripravnik na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koja je ovogodišnja dobitnica Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Priznanje koje se tradicionalno dodeljuje za najbolji master rad odbranjen na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i koje je za školsku 2021/22. godinu dodeljeno 55. put uručeno je našoj sagovornici za rad „Beogradski opus Nikolaja Petroviča Krasnova (1922–1939)”, odbranjen kod profesora dr Aleksandra Kadijevića 2021.

Ocenjivačka komisija (dr Vladimir Simić – predsednik, dr Dragana Pavlović, dr Nikola Šuica, dr Ana Milošević i mr Milana Kvas) obrazložila je da je master rad napisan u klasičnoj tradiciji istorijsko-umetničke interpretacije i da predstavlja značajan doprinos boljem poznavanju delatnosti arhitekte Krasnova.

Govoreći o svojoj motivaciji kada je reč o izboru teme svog rada Sanja Kiproski kaže:

– Nikolaj Petrovič Krasnov je svojom projektantskom delatnošću snažno doprineo izgradnji reprezentativnog identiteta Beograda treće i četvrte decenije dvadesetog veka. Stoga je cilj ovog master rada bio da se što temeljitije osvetle doprinosi arhitekte Krasnova u Beogradu, te da se njegovo stvaralaštvo valorizuje u odnosu na razvojne tokove beogradske i jugoslovenske arhitektonske scene. Veliku zahvalnost dugujem svom mentoru, profesoru dr Aleksandru Kadijeviću, koji je svojim sugestijama i savetima snažno doprineo kvalitetu ovog rada.

Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog po svom značaju jedinstvena je u zemlji, a vrhunski rezultati dobitnika u oblasti istraživanja i njihovo dalje pozicioniranje u stručnim krugovima dokazali su opravdanost priznanja koje se dodeljuje od 1968. 

M. Dimitrijević

MUZIKA

Najlepše stvari se dese iznenada

Veljko Nenadić (24), mladi kompozitor i nekadašnji student u klasi akademika Isidore Žebeljan, dobitnik je prve nagrade renomiranog međunarodnog takmičenja „Bela Bartok” u Budimpešti. Nagrada mu je svečano uručena 26. novembra 2022. u dvorani Konzervatorijuma „Franc List”, u mađarskoj prestonici.

– Smatram ovo priznanje izuzetno važnim, zbog značaja i veličine Bartokovog takmičenja. Od stotinu dela iz 31 zemlje sveta, moju kompoziciju „Dva stava – Empromti i Perpetum mobile za violinu i klavir” proglasio je najboljom žiri, koji su činili Džon Koriljano, oskarovac i dobitnik pet nagrade „Gremi”, i Unsuk Čin, jedna od najcenjenijih kompozitorki savremene klasične muzike – kaže Nenadić.

Uz ovu dobru vest, naš sagovornik dodaje još jednu, isto tako važnu:

– Pored ove glavne, dobitnik sam i specijalne nagrade ugledne izdavačke kuće „Edicio muzika”, a na narednom Bartkovom takmičenju moja kompozicija će biti obavezno delo na programu, za sve takmičare koji se budu plasirali u polufinale. Kako je, nažalost, čest slučaj da se savremena dela izvedu samo jednom, značaj ove nagrade je još veći, jer ću dobiti priliku da slušam različita izvođenja i da sarađujem sa sjajnim umetnicima iz celog sveta.

Veljko Nenadić je nedavno pobedio i na međunarodnom takmičenju kompozitora „Luiđi Nono” u Torinu, kao i na međunarodnom takmičenju „Nova muzička generacija 2022” u Kazahstanu, što ga, uz brojna osvojena međunarodna priznanja, poput prve nagrade na konkursu „Enio Morikone” u Firenci, čini jednim od najupečatljivijih autora mlađe generacije.

– Duboko verujem da se najlepše stvari dese iznenada, kada ih najmanje očekujemo, zato ne planiram previše. Uspeh na takmičenjima je divna stvar, ali relativna! Ono što zaista želim jeste da se potpuno prepustim i uživam u procesu stvaranja, da se moja muzika izvodi i komunicira sa publikom – kaže mladi kompozitor. 

B. Lijeskić

KNjIŽEVNOST

Sa vršnjacima može da se razgovara o poeziji  

Mladi pesnik Konstantin Filipović dobitnik je prve nagrade Omladinskog konkursa Valjevske gimnazije i Srpske književne zadruge, a njegova prva zbirka „Pesme” štampana je u okviru „Desankine biblioteke”.

Konstantin Filipović rođen je 2003. godine u Valjevu, za sebe kaže da je po prirodi neizlečivi pesimista, koji je ove odlazeće godine maturirao i sada studira engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Voli šetnje, poeziju Vislave Šimborske i filmove Izabel Iper. Živi u Somboru. Tri godine pohađao je Valjevsku, a jedne Karlovačku gimnaziju.

– Ova nagrada je bila zaista ogroman vetar u leđa, potpuno neočekivana u tom trenutku. Zajedno sa pohvalama i smernicama žirija, motivisala me je na dalje stvaranje i ulila mi samopouzdanje neophodno da se pozabavim ozbiljnijim temama i manje razigranim formama. To je na kraju dovelo do objavljivanja moje druge zbirke pesama „Pijavice”, u izdanju Karlovačke gimnazije, ličnije i ispovednije u tonu. Zbog svega toga je smatram najvažnijim postignućem svojih srednjoškolskih godina – objašnjava mladi pesnik.

Motivi njegove poezije zaista su raznoliki: Amerika, bizoni koji slobodno trče prerijom, tirkizno more, Vizantija, slike sporedne ulice u Rimu, a čak je i profesorka Valjevske gimnazije Vera Vaš junakinja jedne pesme…

– Reč je o slikama koje su mi se posebno urezale u pamćenje kroz boravak među knjigama, filmovima, na internetu... Naravno, probrao sam one koje sam najbolje umeo pesnički da uobličim i za koje sam osetio da su nosioci dodatnih, dubljih značenja. U jednoj čitanci iz moje osnovne škole bila je ilustracija za priču Isidore Sekulić „Bure” na kojoj je ona, iako sedeći u svom buretu sa knjigom u rukama, okružena sa svih strana džunglom – eksplozijom boja, flore, faune... To je bio momenat kada sam intenzivno doživeo ideju čitanja kao putovanja. Jedna pesma je nastala kao omaž profesorki Vaš. Osnova je bila interna odeljenska fora koju sam ja pokrenuo, a u kojoj je profesorka Vaš opisana kao grofica, zbog svog elegantnog načina predavanja i izvesne vanvremenosti u maniru. Pesmu sam pročitao na finalu konkursa, uprkos profesorkinoj rezervisanosti, i mogu reći da joj je na kraju bilo drago – kaže Filipović.

Po njegovim rečima, sa vršnjacima može da razgovara o umetnosti, o poeziji, i to više nego što bi se očekivalo:

– Zapravo se nisam susreo sa bilo kim potpuno „zatvorenim” za te teme. Onima koji nisu naviknuti na čitanje poezije bilo je potrebno malo vremena za adaptaciju na taj način izražavanja, ali uvek bi se nalazila neka pesma koja je služila kao okidač za razgovor. Kao najbližu sagovornicu bih izdvojio svoju drugaricu Teodoru Mitrović, tadašnju urednicu literarnog časopisa Valjevske gimnazije, a sada studentkinju prve godine francuskog jezika u Beogradu. Ona je bila prvi čitalac mojih pesama, jedini fan i ubedljivo najveća podrška tokom stvaranja zbirke.

 M. Vulićević

BALET

Nagrada „Veruj u sebe” ohrabruje talente

Za Luku Dimića, prvaka Baleta u Đeru, u Mađarskoj, moglo bi se reći da je 2022. godina bila njegova. Mladi baletski umetnik je ovogodišnji laureat nagrade „Veruj u sebe”, koju dodeljuje Beogradski festival igre i Erste banka, a uručena mu je u novembru u našoj zemlji.

Rođen je 1996. godine u srpskoj prestonici, gde je pohađao nižu baletsku školu „Lujo Davičo”. Školovanje je nastavio u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu, kod Frederika Olivijerija i Đulije Rosito (Akademija pozorišta Milanske Skale). Na inicijativu fondacije, posle godinu dana, odlazi u Beč, gde je sa 15 godina primljen na Baletsku akademiju. Tamo počinje da radi u Baletu Državne opere, a potom odlazi u Budimpeštu, pa u Đer, gde je danas prvak Baleta. Sa ovom trupom gostovao je u Evropi i Americi. Za vreme letnje pauze posvećen je pedagogiji.

– Gde god da živiš i radiš, najlepše je kada iz Srbije stigne priznanje. Ova nagrada ohrabruje sve talente, koji se bave baletskom umetnošću i prenosi poruku da ne morate čekati kasne dane karijere, da neko primeti vaš rad i trud. Najbolje godine igrača brzo prolaze. U Baletskoj školi Nacionalne fondacije za igru prvi put sam upoznao ljude koji dobro znaju svoj posao. Aja Jung pažljivo bira pedagoge i veoma je značajno što imamo ovakvu međunarodnu školu sa pedagozima svetskih biografija – kaže Luka Dimić za „Politiku”.

Od Dimića saznajemo da su na Bečkoj akademiji svi studenti pomno praćeni, a njegov tadašnji direktor bio je čuveni igrač, zvezda Pariske opere, Manuel Legri:

– Legri nije propustio nijednu probu ili ispit dok smo bili u školi. Shvatio je da je budućnost trupe u obrazovanju. Balet u Đeru je moja velika ljubav i tu se razvija umetnički potencijal svakog od nas, visoko smo cenjeni kao ličnosti. Ako ste vredni, stižu dobre uloge. U narednoj godini očekuju nas brojna gostovanja. Na našem repertoaru ima mnogo naslova. Ipak, najvažniji su mi „Ana Karenjina”, „Žizela”, „Bolero”, a u novije vreme „Per Gint”... 

B. Lijeskić

POZORIŠTE

Lepo je kada ljudi prepoznaju vaš rad

Uloga robota Šile u predstavi „Rolerkoster” Ateljea 212, koju je mladi glumac Teodor Vinčić gradio osobenim scenskim rukopisom, pokazala je originalnost njegove glume. Po ideji autorke Jelene Kajgo, umesto robota trebalo je da bude lampa, ali je rediteljka Milica Kralj predložila da to ipak igra glumac.

– Predstava „Rolerkoster” je moja prva profesionalna predstava, zato je jako volim i uživam pre, tokom i posle svakog igranja. Što je duže igramo, ona je sve bolja i dobija sve više života i smisla. Moj zadatak nije bio lak, ali je bio jako kreativan. Interesantno je rešenje do kog sam razmišljanjem došao do lika Šile. Ono što mi je pomoglo u njenom oživljavanju jeste to što sam shvatio da Šila otkriva svet poput deteta. Za nju je sve novo, ona samo upija znanja i uči od ljudi koji je okružuju. To je i razlog zašto se najviše veže za Daru Džokić. Nema mogućnosti da se emotivno sa njom poveže, ali jednostavno od nje najviše uči, jer je Darina junakinja Ljilja usamljena i najviše vremena provodi sa Šilom – kaže za „Politiku” Teodor Vinčić, za koga je lepota glume u tome što likove za koje bi čovek rekao „ma to ne postoji” možeš da oživiš, da prodišu i da postanu stvarni.

Da je lik Šile Teodor Vinčić ostvario sa merom, potvrđuju brojne nagrade. Vinčić je dobitnik Sterijine nagrade za epizodu. Na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu pripala mu je nagrada „Ardalion” za najboljeg mladog glumca i nagrada „Politike” „Avdo Mujčinović”. Na Festivalu „Bucini dani” u Aleksandrovcu Vinčić je poneo priznanje za glumačku bravuru.

– Nagradama se nisam nadao, pa sam zato bio jako srećan i iznenađen kada sam ih dobio. Lepo je kada ljudi prepoznaju vaš rad i vaš talenat, to mi daje jak podstrek za dalje – kaže Teodor Vinčić, koji je završio glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi Milice Kralj i Igora Đorđevića. 

B. G. T.

FILM

Jedna žena, tri priče i dve važne nagrade

Scenarističko-rediteljski dvojac: Dušan Zorić („Ljubav”, „Strano telo”) i Matija Gluščević („Utopija” i „Loop”), u tandemu su započeli svoj dugometražni debitantski igrani film „Da li ste videli ovu ženu?” još pre sedam godina dok su bili studenti treće godine režije na beogradskom FDU, predstavili ga jesenas svetu u „Nedelji kritike” na 79. Venecijanskom festivalu, pobedili nedavno na 28. FAF-u i pre dve nedelje na Festivalu svetskog filma u Bangkoku osvojili nagradu za najbolju režiju.

Njihov nesvakidašnji fantazmagorijsko-filmski triptih različitih života istog lika – sredovečne žene Draginje u glumački raskošnom tumačenju Ksenije Marinković, spada u onu vrstu stilski modernih nenarativnih filmova u kojem se mešaju i prepliću različiti žanrovi (od drame preko komedije do horora). Prepoznato je to i od strane francuskog reditelja Serža Bozona, inače i samog sklonog tvoridbi ovakve vrste filmova, koji je kao predsednik žirija Festivala autorskog filma, namenjujući nagradu „Gran-pri Aleksandar Saša Petrović” Zoriću i Gluščeviću, izjavio da njihovo delo „ne prati nikakva pravila i ne nameće sebi nikakva ograničenja, već odvažno ide napred uz dozu humora, inteligencije i neusiljenosti”, dok je međunarodni žiri u Bangkoku obrazložio da ovim autorima daje nagradu za najbolju režiju: „zbog svoje hrabrosti da iskoriste nenarativni način da uhvate unutrašnje i fizičko putovanje žene sa jednim od najmoćnijih performansa ove godine, bez izvinjenja u svojim nezaboravnim slikama u zadivljujućem vizionarskom debiju...”

Komentarišući za „Politiku” međunarodni uspeh filma „Da li ste videli ovu ženu?” Zorić i Gluščević kažu: „Nagrada na Festivalu autorskog filma nam je jako važna, jer je to festival koji smo pratili tokom celog studiranja i na kome se formirao naš filmski ukus. Mnogo veću tremu smo imali pred domaćom publikom nego u Veneciji, pa nam je samim tim ovo priznanje još značajnije. U Bangkok smo otišli bez ikakvih očekivanja. Zanimalo nas je kako će kulturološke razlike da utiču na gledaoce, ali smo nakon razgovora sa publikom i nakon nagrade za najbolju režiju shvatili da je film našao svoje mesto, i to na drugom kraju sveta.”

Dušan Zorić (1992) i Matija Gluščević (1995) nastavljaju sa svojim debitantskim delom međunarodnu festivalsku turneju i u 2023. godini. Ono što prvo sledi je švajcarska premijera u Ženevi, a odmah zatim i američka premijera u Njujorku... 

D. L.