Nemačka predviđa recesiju dogodine, mi se još odupiremo

Nemačka, naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner i veliki investitor, dogodine očekuje privredni pad od 0,5 odsto i inflaciju od oko 7,2 procenta. Kako je saopšteno iz tamošnje centralne banke, recesija se očekuje u prvom delu godine, a zatim oporavak. U ovoj godini Nemačka ima rast od 1,8 odsto. Visoke cene energenata opterećuju i građane i privredu, pa zbog toga pada potrošnja. Može li Srbija, kada je kod ekonomskih giganata prisutna toksična mešavina recesije i poskupljenja, da postigne privredni rast između dva i tri odsto kako su predvideli i Narodna banka i Ministarstvo finansija pri pravljenju budžeta. Ekonomisti smatraju da može.

Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub) kaže da je stopa rasta Srbije u skladu sa privrednim kretanjima u centu ekonomske aktivnosti Evropske unije, a to su Nemačka, Austrija, Holandija… odnosno da je to već ukalkulisano. Podseća da smo smanjili prognozu na niže sa ranijih 4,5 odsto upravo zato što usporavaju ekonomska kretanja u Evropskoj uniji koja je naš glavni spoljnotrgovinski partner. Dodaje i da je najnovija prognoza Bundes banke čak i malo optimističnija nego što su bile mnoge iz oktobra MMF-a, Svetske banke, Evropske komisije. Samim tim što je povoljnija za Nemačku bolja je i za nas.

„Ukoliko se nastavi sa ovako visokim stranim investicijama i sa projektima koji su najavljeni, jer se vide u budžetu u delu subvencija za strane investitore, moguće je da rast bude i nešto malkice veći nego što to budžet predviđa”, navodi Gajić. Podseća da naša privreda ni za vreme ranijih kriza nije imala drastične padove, jer je struktura takva da imamo veliko učešće primarne proizvodnje kao što su hrana, prehrambena industrija i osnovnih metala kao što su bakar iz Bora, proizvodnja „Valjaonice bakra Sevojno”, „Železara Smederevo”. Danas nam je drugačija struktura privrede. Za vreme svetske finansijske krize 2008. godine nismo imali automobilsku industriju koja je uključena u globalne lance snabdevanja i proizvodnje. Danas, ako bi došlo do smanjenja tražnje za vozilima, kao posledica smanjenja prihoda, veći bi bio uticaj krize nego tada kada je privredna aktivnost pala za 2,9 odsto.

„Problem je što ekonomisti baš i ne mogu dobro da predviđaju recesije. To je ona stara šala da su u prethodnih deset recesija predvideli jednu, ali su zato predvideli dvadeset drugih koje se nisu obistinile. I jedno skorašnje istraživanje MMF-a pokazalo je da nije moguće proceniti neke podatke dovoljno unapred da bi se na njima zasnivala ekonomska politika. Zapravo, recesija je vidljiva tek kada se desi. Njena pojava je veoma ozbiljna po Srbiju, vidimo da su kamate visoke, da država ima visoko učešće javnog duga u BDP-u tako da nemamo ni veliku mogućnost zaduživanja koja bi smanjila uticaj takve krize”, napominje Gajić.

Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, smatra da privredni pad u Nemačkoj koji se prognozira za narednu godinu, nije dobra vest za nas s obzirom na to da je ta država jedan od najznačajnijih partnera Srbije.

„To su sve posledice inflacije i borbe protiv inflacije, odnosno visokih kamatnih stopa. Te visoke kamate centralnih banaka utiču na privredni razvoj, jer ga usporavaju. Novac postaje sve skuplji i građani i kompanije se sve manje zadužuju. Sve je manje investicija, manje potrošnje, a to utiče na bruto domaći proizvod. Nemačka projekcija o padu od 0,5 odsto nije strašna, ali je upozoravajuća. Sigurno je da će 2023. biti jedna od težih godina. Da li će recesija potrajati duže, ili će biti kratka i plitka to sada niko ne može da kaže. Lično sam optimista i mislim da će se naći rešenje problema u Ukrajini. Bez toga ništa se drugo neće rešiti. Sve mere sada pokušavaju da saniraju nemoguće. Berze polako padaju, strah od recesije u svetu je dovoljno rasprostranjen, u svemu je dosta psihologije tako da se ljudi uzdržavaju od potrošnje”, kaže Musabegović.