Roboti postaju saradnici u operacionoj sali

Robotska hirurgija u zdravstvenom sektoru dobija sve veći značaj, pa se pretpostavlja da će u budućnosti roboti biti sve veća pomoć lekarima u operacionim salama. Osim velike preciznosti kojima ovi uređaji mogu da pomognu u operaciji pacijenata, smatra se da će intervencije biti bezbednije za one koji završe na operacionom stolu. Istraživanja pokazuju da operacione sale nisu dovoljno iskorišćene, da se gubi po dva sata dnevno na pripreme između operacija, ali i da nema dovoljno lekara koji bi mogli da obave onoliki broj zahvata koliko je to potrebno da pacijenti ne bi čekali dugo na intervencije. Smatra se da će zahvaljujući robotskoj hirurgiji doći do smanjenog rizika od pojave ljudske greške prilikom zahvata, da će vreme za oporavak bolesnika biti kraće i sa manje postoperativnih problema. Mehanički medicinski asistenti već su dosta prisutni u zemljama poput Velike Britanije, a očekuje se i da će u Srbiju uskoro stići moderna tehnologija.

Kako ističe profesorka Sanja Dogramadži, sa Univerziteta u Šefildu, koja istražuje upotrebu robotskih tehnologija u medicini i koja je dizajnirala ono za šta se veruje da je prvi sistem uz pomoć robota koji se bavi problemom složenih preloma zglobova, hirurgija sa robotima omogućuje minimalnu invazivnost, kao i laparoskopija, ali uz dodatne performanse kao što je bolja vidljivost operacionog polja (trodimenzionalna), povećana mobilnost hirurških instrumenata i lakši i udobniji položaj hirurga tokom dugih operacija (sedeći, a ne stojeći položaj).

– Roboti takođe mogu da snime podatke tokom operacije koji mogu biti korisni za postoperativnu analizu. Ovo se odnosi na robote koji se koriste za robotsku laparoskopiju i najčešće se primenjuju za operacije na prostati i bešici. Druga široko rasprostranjena primena je u ortopediji, gde se roboti koriste kod operacije zamene zglobova (kuka, kolena) i omogućavaju precizno postavljanje veštačkog zgloba u odnosu na postojeću anatomiju. U poslednjih nekoliko godina sve je više robotskih sistema za precizno vođenje katetera i endoskopa kroz unutrašnju „mekanu” anatomiju – od neurohirurgije do endoskopije i kateterizacije. U svim slučajevima roboti omogućavaju bolju preciznost, minimalnu hiruršku traumu tkiva, bolji pristup delovima anatomije uz minimalne otvore na telu, a ujedno koriste različite modalitete snimanja (skener i magnetnu rezonancu) na osnovu kojih mogu da se pozicioniraju i urade šta treba – objašnjava za „Politiku” profesorka Dogramadži.

Roboti u hirurgiji se, napominje naša sagovornica, koriste na svim kontinentima, a najviše u Severnoj Americi i Evropi.

Pitanje je kako izgleda jedna operacija?

– Roboti mogu biti korišćeni u slučaju kada hirurg prenosi svoje pokrete kroz mehanizam do hirurških instrumenata ili mogu da se kreću po prethodno izračunatim putanjama. Hirurg u ovom slučaju namesti robot na tačnu poziciju i supervizira kratke i precizne pokrete robota. Pacijenti se za ovakvu operaciju ne pripremaju na neki drugačiji način od uobičajenog. Na operacionom stolu se postavljaju u potreban položaj u odnosu na poziciju robota – napominje Dogramadžijeva.

Nije velika verovatnoća, ali je moguće da tokom intervencije dođe do manjih grešaka, kaže ona. Neki strahuju i od mogućeg hakovanja robotskih sistema, ali naša sagovornica odbacuje takvu mogućnost jer ovi sistemi nisu priključeni na internet.

Jedan od najskupljih – Da Vinči robot – košta oko milion dolara da bi se instalirao u nekoj ustanovi, a potrebno je i oko 200.000 dolara za održavanje i nabavku instrumenata godišnje.

Roboti se koriste i za rehabilitacije, kao pomagala za nepokretne i slabo pokretne, za daljinski pregled pacijenata u bolnicama…

Svaki dan je drugačiji

Profesorka Sanja Dogramadži je iz Srbije otišla u Veliku Britaniju da bi se bavila oblašću medicinske robotike, što ujedno predaje i na fakultetu. Jedan njen dan obuhvata sastanke sa kolegama i studentima, ponekad i kompanijama sa kojima sarađuju, tu su i predavanja koja drži, pregledanje teza i ispitnih zadataka… Ono što je važno, kako kaže, jeste da joj je svaki dan drugačiji, da joj najviše prija opuštanje sa porodicom i zlatnim retriverom Maksom, a da slobodne trenutke koristi za posetu Beogradu i dragim ljudima koji joj nedostaju.