Роботи постају сарадници у операционој сали

Роботска хирургија у здравственом сектору добија све већи значај, па се претпоставља да ће у будућности роботи бити све већа помоћ лекарима у операционим салама. Осим велике прецизности којима ови уређаји могу да помогну у операцији пацијената, сматра се да ће интервенције бити безбедније за оне који заврше на операционом столу. Истраживања показују да операционе сале нису довољно искоришћене, да се губи по два сата дневно на припреме између операција, али и да нема довољно лекара који би могли да обаве онолики број захвата колико је то потребно да пацијенти не би чекали дуго на интервенције. Сматра се да ће захваљујући роботској хирургији доћи до смањеног ризика од појаве људске грешке приликом захвата, да ће време за опоравак болесника бити краће и са мање постоперативних проблема. Механички медицински асистенти већ су доста присутни у земљама попут Велике Британије, а очекује се и да ће у Србију ускоро стићи модерна технологија.

Како истиче професорка Сања Дограмаџи, са Универзитета у Шефилду, која истражује употребу роботских технологија у медицини и која је дизајнирала оно за шта се верује да је први систем уз помоћ робота који се бави проблемом сложених прелома зглобова, хирургија са роботима омогућује минималну инвазивност, као и лапароскопија, али уз додатне перформансе као што је боља видљивост операционог поља (тродимензионална), повећана мобилност хируршких инструмената и лакши и удобнији положај хирурга током дугих операција (седећи, а не стојећи положај).

– Роботи такође могу да сниме податке током операције који могу бити корисни за постоперативну анализу. Ово се односи на роботе који се користе за роботску лапароскопију и најчешће се примењују за операције на простати и бешици. Друга широко распрострањена примена је у ортопедији, где се роботи користе код операције замене зглобова (кука, колена) и омогућавају прецизно постављање вештачког зглоба у односу на постојећу анатомију. У последњих неколико година све је више роботских система за прецизно вођење катетера и ендоскопа кроз унутрашњу „мекану” анатомију – од неурохирургије до ендоскопије и катетеризације. У свим случајевима роботи омогућавају бољу прецизност, минималну хируршку трауму ткива, бољи приступ деловима анатомије уз минималне отворе на телу, а уједно користе различите модалитете снимања (скенер и магнетну резонанцу) на основу којих могу да се позиционирају и ураде шта треба – објашњава за „Политику” професорка Дограмаџи.

Роботи у хирургији се, напомиње наша саговорница, користе на свим континентима, а највише у Северној Америци и Европи.

Питање је како изгледа једна операција?

– Роботи могу бити коришћени у случају када хирург преноси своје покрете кроз механизам до хируршких инструмената или могу да се крећу по претходно израчунатим путањама. Хирург у овом случају намести робот на тачну позицију и супервизира кратке и прецизне покрете робота. Пацијенти се за овакву операцију не припремају на неки другачији начин од уобичајеног. На операционом столу се постављају у потребан положај у односу на позицију робота – напомиње Дограмаџијева.

Није велика вероватноћа, али је могуће да током интервенције дође до мањих грешака, каже она. Неки страхују и од могућег хаковања роботских система, али наша саговорница одбацује такву могућност јер ови системи нису прикључени на интернет.

Један од најскупљих – Да Винчи робот – кошта око милион долара да би се инсталирао у некој установи, а потребно је и око 200.000 долара за одржавање и набавку инструмената годишње.

Роботи се користе и за рехабилитације, као помагала за непокретне и слабо покретне, за даљински преглед пацијената у болницама…

Сваки дан је другачији

Професорка Сања Дограмаџи је из Србије отишла у Велику Британију да би се бавила облашћу медицинске роботике, што уједно предаје и на факултету. Један њен дан обухвата састанке са колегама и студентима, понекад и компанијама са којима сарађују, ту су и предавања која држи, прегледање теза и испитних задатака… Оно што је важно, како каже, јесте да јој је сваки дан другачији, да јој највише прија опуштање са породицом и златним ретривером Максом, а да слободне тренутке користи за посету Београду и драгим људима који јој недостају.