Sve je manje i manje ukrajinskih vojnika

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, nije preterivala kad je svojevremeno rekla da su ukrajinski vojni gubici u ljudstvu dostigli 100.000. Iako je ova izjava ubrzo uklonjena sa svih zvaničnih portala EK, ostala je da lebdi u medijima kao zlokobna procena tragičnosti rata u bivšoj sovjetskoj republici.

Ovih dana, međutim, pojavili su se novi, još porazniji podaci. Prema rečima pukovnika Daglasa Makgregora, bivšeg savetnika šefa Pentagona, broj izginulih Ukrajinaca već se popeo na 150.000. „Ukrajinci trpe žestoke gubitke. Za 35.000 vojnika se ne zna kakva im je sudbina, poginulih je više od 100.000. Sve je više dezertera... Rezerve su do te mere istrošene da se za vojsku mobilišu čak i dečaci od 15 godina, pa i žene. Ovo je bukvalno sakupljanje ostataka.” Prema nepotvrđenim informacijama, na udaru vojnih vlasti našli su se i – slučajni prolaznici.

Koliko su pomenute tvrdnje tačne ostavljamo na dušu onima koji ih iznose. Ipak, činjenica je da su sve učestalije priče o tome kako su Ukrajinci u teškom položaju i da je njihova toliko najavljivana konačna pobeda nad ruskom vojskom imala tek propagandni karakter. Takođe, jasno je i da je Zapadu sve teže da opravda ukrajinska dešavanja, kao i da su pozivi na razum postali svakodnevni.

U ovom ratu Ukrajina je strana kojoj preti poraz. Zato se rukovodstvo u Kijevu okreće metodama koje baš i nisu najprihvatljivije. Nije reč o ratnoj strategiji ili upotrebi borbenih sredstava koja su na granici dozvoljenog, naprotiv, problem sve više postaje odnos prema sopstvenom narodu i njegovo guranje u još veću nesreću.

Kako prenose poljski mediji, početkom decembra ukrajinskom parlamentu podnet je nacrt kojim se u važeći Krivični zakon i druge zakonodavne akte unose izmene u vezi s ratnom situacijom i delovanjem u ratnim okolnostima. Novim predlogom uvodi se daleko ozbiljnija odgovornost za napuštanje borbenih pozicija, neispunjenje naređenja, dezerterstvo ili izbegavanje služenja vojnog roka, nedisciplinu, kao i za gubitak naoružanja.

Glavnokomandujući oružanim silama Ukrajine general Valerij Zalužni uputio je predsedniku Volodimiru Zelenskom pismo s molbom da potpiše pomenuti zakon. On je ovom prilikom posebno istakao da bi eventualna kolebljivost parlamentaraca mogla nepovoljno da utiče na situaciju među građanstvom i odbijanje pozvanih da se priključe borcima na frontu. Naime, prema sadašnjem zakonu, beguncima s bojišta sleduje tek uobičajena administrativna kazna. Pomenimo i da su reakcije ukrajinskog društva na predložene izmene veoma negativne.

Ukrajinskim borcima, po svemu sudeći, na ratištu ne ide onako kako je predstavljeno u pojedinim medijima. Uspesi postignuti tokom leta polako se krune. Dve vojske su se stabilizovale duž linije fronta i težište sukoba ponovo se vraća u sferu politike. Ali ovog puta sve su učestaliji pozivi na okončanje borbenih dejstava.

Kako prenose mediji, vojnici na frontu žive u užasnim uslovima i masovno stradaju, prevashodno zbog lošeg rukovođenja. Nedostaju adekvatno naoružanje, municija, hrana, lekovi, toplo sklonište i odeća. Predaje su masovne.

Problem Ukrajinaca je to što se njihovo u suštini odbrambeno ratovanje u jednom trenutku pretvorilo u – ofanzivno. Oni se, nakon odluke Rusije da pod svoje okrilje prihvati Lugansku i Donjecku republiku, Herson i Zaporožje, praktično tuku na teritoriji protivnika. A to uveliko otežava komunikaciju s lokalnim većinskim ruskim stanovništvom i briše osećaj pravednosti eventualne pobede. Drugim rečima, slabi motivaciju za dalje nastupanje.

Jedan od pokazatelja toga da Kijevu nije preostalo mnogo opcija jeste i nedavni poziv na „mirovni samit” koji bi bio održan pod pokroviteljstvom Organizacije Ujedinjenih nacija. Ovoj ideji, međutim, nedostaju glavne komponente: pristajanje Rusije na mirovne pregovore i sposobnost OUN da istinski stane iza eventualno donesenih odluka.

Sada je već svima jasno da je aktuelni rat bio samo inicijalna kapisla za početak raspada međunarodnog sistema zasnovanog na tekovinama Drugog svetskog rata. U žižu javnosti dospele su zemlje koje su decenijama nazivane „trećim svetom”. Nove sile nastupaju ne samo sa željom da se konačno izjednače sa svojim nekadašnjim kolonijalnim gospodarima, već i da ih sebi potčine.

Pokušaj pretvaranja bipolarnog sveta u monopolarni ne samo da ne daje rezultate, već je svet doveo na ivicu novog velikog rata. A to danas malo ko želi. Ako samo Ukrajina ostane žrtva tih pokušaja, moći ćemo na trenutak da predahnemo. Ali, dokle.

Jasno je da svet klizi ka nekom novom međunarodnom poretku. Međusobno nepoverenje je činjenica koju niko više ne odbacuje. Novi svet neće biti zasnovan na podeli na pobeđene i pobednike, jer istinskog pobednika neće biti. Sve se svelo na lokalne sukobe i direktne odnose pojedinačnih zemalja. Ovo se jednako odnosi na „velike” i na „male”. U takvim uslovima novi poredak se teško formira. A dešavanja na globalom planu sve su ubrzanija.