Imunopsihijatrija sazrela u Kragujevcu

Kragujevac – Psihoanaliza je nastala u Beču, a rodni grad imunopsihijatrije će sasvim izvesno biti Kragujevac. Ovaj novi studijski program se nalazi u fazi pripreme za akreditaciju, a njegov idejni tvorac je psihijatar Milica Borovčanin, vanredni profesor na ovdašnjem Fakultetu medicinskih nauka. Pojednostavljeno rečeno, imunopsihijatrija se bavi proučavanjem veza i odnosa između fizičkih i psihičkih problema, s tim da ovom studijskom programu tek predstoji zvanična akademska valorizacija.

– Na kragujevačkom Fakultetu medicinskih nauka već više od petnaest godina proučavamo uzročnoposledične odnose između somatskih i mentalnih oboljenja, imunskog i nervnog sistema, a ta medicinska problematika je označena terminom imunopsihijatrija. Na toj temi sam i doktorirala 2012, a trenutno sa grupom kolega iz različitih oblasti pišem rad po pozivu za jedan vrhunski naučni časopis. Na mom fakultetu je već sazrela ideja o akademskoj valorizaciji i akreditaciji ovog novog studijskog programa, a moja želja je da se imunopsihijatrija predaje kao i svi drugi predmeti – kaže profesorka Borovčanin u razgovoru za „Politiku”.

Iako se naučnici već tridesetak godina intenzivno bave ovim temama, imunopsihijatrija ni u Evropi ne postoji kao fakultetski predmet.

– Imunopsihijatrija nije nepoznata naučna oblast, ali do sada nije kao posebna celina primenjena u kliničkoj praksi, u lečenju pacijenata koji istovremeno imaju fizičko i psihičko oboljenje. U poslednje dve godine ostvarila sam kvalitetnu saradnju sa kolegama iz Evrope, a naš zajednički cilj je da se napravi jedinstven plan i program. No, ako dobijem podršku mog univerziteta i državne akreditacione komisije, moglo bi se očekivati da Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu bude prva nastavna i naučna ustanova i u Srbiji i u Evropi na kojoj će imunopsihijatrija zaživeti kao zvaničan studijski program, nadam se već naredne školske godine – navodi naša sagovornica.

Tokom naučnog rada kojim je počela da se bavi još u studentskim danima kroz fakultetske „Junior projekte” namenjene mladim kragujevačkim medicinarima, profesorka Borovčanin (1980) posebnu pažnju je posvećivala reakciji imunskog sistema na fizičke i psihičke bolesti koje često idu ruku podruku i zajedno ugrožavaju zdravlje pacijenta.

– Time se bavim i u naučnom radu koji trenutno pišem sa kolegama s mog fakulteta. U pitanju je pojava komorbiditeta, to jest istovremenog javljanje somatskog i mentalnog oboljenja, na primer karcinoma i depresije. Uvek postoji neka predodređenost pacijenta za jednu ili drugu bolest, a mi pratimo i kakav odgovor daje imunski sistem u takvim okolnostima. Proučavamo sve te komplikovane veze što dodatno mogu biti usložnjene nekom akutnom stresnom situacijom na koju svaki pacijent drugačije reaguje – objašnjava profesorka Borovčanin, koja kao psihijatar radi u Univerzitetskom kliničkom centru „Kragujevac”.

Odsustvo volje za životom i teška tuga su neke manifestacije depresije za koju mnogi kažu da je bolest 21. veka. Shizofrenija je, pak, najteže psihotično stanje u kojem pacijent gubi vezu sa stvarnim svetom. Ipak, doktorka Borovčanin smatra da za svaki mentalni poremećaj postoji rešenje, ako pacijent postane svestan svog problema i ako pokaže želju da se leči, u čemu mora imati podršku. Interesantan je i njen stav o odnosu nauke i religije.

– Ne bih se bavila ovim poslom da mislim da su duševni poremećaji neizlečivi, pa makar bili i najteži. Svakom pacijentu se, međutim, mora prići individualno, kao posebnoj jedinki. Vrlo je važno da pacijent shvati da su mu lekovi nekad neophodni. Uz farmakoterapiju ide i psihoterapija, budući da su uzroci duševnih bolesti višestruki, i biološki, i psihološki, i sociološki. Nemam precizan uvid u statističke podatke o broju obolelih nekad i sad, ali među mojim pacijentima ima i ateista i religioznih ljudi. Religija i nauka nisu u konfrontaciji, pravoslavlje i savremena medicina nisu u sukobu, niti se gledaju preko nišana – poručuje naša sagovornica.

Angažman profesorke Borovčanin na polju imunopsihijatrije nije ostao neprimećen. U Srbiji je sve više naučnika različitih medicinskih struka koji pišu radove o vezama između fizičkih i psihičkih bolesti, ali se imunopsihijatrijom, kaže sagovornica „Politike”, ipak najviše bave istraživači s kragujevačkog Fakulteta medicinskih nauka.