Имунопсихијатрија сазрела у Крагујевцу

Крагујевац – Психоанализа је настала у Бечу, а родни град имунопсихијатрије ће сасвим извесно бити Крагујевац. Овај нови студијски програм се налази у фази припреме за акредитацију, а његов идејни творац је психијатар Милица Боровчанин, ванредни професор на овдашњем Факултету медицинских наука. Поједностављено речено, имунопсихијатрија се бави проучавањем веза и односа између физичких и психичких проблема, с тим да овом студијском програму тек предстоји званична академска валоризација.

– На крагујевачком Факултету медицинских наука већ више од петнаест година проучавамо узрочнопоследичне односе између соматских и менталних обољења, имунског и нервног система, а та медицинска проблематика је означена термином имунопсихијатрија. На тој теми сам и докторирала 2012, а тренутно са групом колега из различитих области пишем рад по позиву за један врхунски научни часопис. На мом факултету је већ сазрела идеја о академској валоризацији и акредитацији овог новог студијског програма, а моја жеља је да се имунопсихијатрија предаје као и сви други предмети – каже професорка Боровчанин у разговору за „Политику”.

Иако се научници већ тридесетак година интензивно баве овим темама, имунопсихијатрија ни у Европи не постоји као факултетски предмет.

– Имунопсихијатрија није непозната научна област, али до сада није као посебна целина примењена у клиничкој пракси, у лечењу пацијената који истовремено имају физичко и психичко обољење. У последње две године остварила сам квалитетну сарадњу са колегама из Европе, а наш заједнички циљ је да се направи јединствен план и програм. Но, ако добијем подршку мог универзитета и државне акредитационе комисије, могло би се очекивати да Факултет медицинских наука у Крагујевцу буде прва наставна и научна установа и у Србији и у Европи на којој ће имунопсихијатрија заживети као званичан студијски програм, надам се већ наредне школске године – наводи наша саговорница.

Током научног рада којим је почела да се бави још у студентским данима кроз факултетске „Јуниор пројекте” намењене младим крагујевачким медицинарима, професорка Боровчанин (1980) посебну пажњу је посвећивала реакцији имунског система на физичке и психичке болести које често иду руку подруку и заједно угрожавају здравље пацијента.

– Тиме се бавим и у научном раду који тренутно пишем са колегама с мог факултета. У питању је појава коморбидитета, то јест истовременог јављање соматског и менталног обољења, на пример карцинома и депресије. Увек постоји нека предодређеност пацијента за једну или другу болест, а ми пратимо и какав одговор даје имунски систем у таквим околностима. Проучавамо све те компликоване везе што додатно могу бити усложњене неком акутном стресном ситуацијом на коју сваки пацијент другачије реагује – објашњава професорка Боровчанин, која као психијатар ради у Универзитетском клиничком центру „Крагујевац”.

Одсуство воље за животом и тешка туга су неке манифестације депресије за коју многи кажу да је болест 21. века. Схизофренија је, пак, најтеже психотично стање у којем пацијент губи везу са стварним светом. Ипак, докторка Боровчанин сматра да за сваки ментални поремећај постоји решење, ако пацијент постане свестан свог проблема и ако покаже жељу да се лечи, у чему мора имати подршку. Интересантан је и њен став о односу науке и религије.

– Не бих се бавила овим послом да мислим да су душевни поремећаји неизлечиви, па макар били и најтежи. Сваком пацијенту се, међутим, мора прићи индивидуално, као посебној јединки. Врло је важно да пацијент схвати да су му лекови некад неопходни. Уз фармакотерапију иде и психотерапија, будући да су узроци душевних болести вишеструки, и биолошки, и психолошки, и социолошки. Немам прецизан увид у статистичке податке о броју оболелих некад и сад, али међу мојим пацијентима има и атеиста и религиозних људи. Религија и наука нису у конфронтацији, православље и савремена медицина нису у сукобу, нити се гледају преко нишана – поручује наша саговорница.

Ангажман професорке Боровчанин на пољу имунопсихијатрије није остао непримећен. У Србији је све више научника различитих медицинских струка који пишу радове о везама између физичких и психичких болести, али се имунопсихијатријом, каже саговорница „Политике”, ипак највише баве истраживачи с крагујевачког Факултета медицинских наука.