Ko beži od Božića i od Vaskrsa, radi to u svoje ime

„Princeza za Božić”, „Božić u Beču”, „Božićni voz”, samo su neki od popularnih božićnih TV filmova iz američke produkcije „Holmark” koji se godinama „vrte” na malom ekranu. Lista prazničnih ostvarenja zaista je duga jer na godišnjem nivou iz „Holmarkove” TV kuhinje izađe oko četrdeset novih naslova po istoj matrici – ljubavna čuda na Božić. I kod nas se rado prate priče u božićnom duhu, ali zapadnom. One u duhu pravoslavlja o ovom velikom prazniku retko se snimaju, a one koje su davno snimljene – retko se repriziraju. Zašto je to tako? Zašto bežimo od prikaza Božića na malom ekranu?

Medijski stručnjak i kulturolog Maja Vukadinović kaže da je kulturna tradicija Božića drugačija na Zapadu od one kod nas, pa tako medijsko predstavljanje ovog praznika ne može biti isto. „U potrošačkom društvu i Božić je na određen način spektakularizovan i oko njega se stvara konzumeristička atmosfera. Deo tog medijskog spektakla su i filmovi s božićnom tematikom. Publika i kod nas voli da ih gleda jer su topli, zabavni i odišu prazničnom atmosferom”, smatra naša sagovornica.

Božić kod nas, kako kaže, nema isti karakter kao na Zapadu, pa je sasvim logično što naši televizijski kanali na jedan svedeniji, sofisticiraniji način obeležavaju taj praznik.

„Stiče se utisak da je medijska reprezentacija Božića prilično standardizovana i da se ne prave kreativni iskoraci, ni na jednoj televiziji. S druge strane, kao miran i porodični praznik, Božić se ne može lako uklopiti u dominantne narative današnjeg igranog i serijskog programa”, podvlači Maja Vukadinović.

Za Božić na malim ekranima preovladavaju reprize popularnih domaćih filmova, muzičke emisije sa narodnim pesmama ili poneki film o Isusu Hristu koji je došao uglavnom iz američke produkcije. RTS je jedina televizija koja je snimala božićne TV drame. Nažalost, samo u prošlosti. Dugo nisu ni reprizirane.

Godine 2004. urađen je TV film „Na Badnji dan” prema adaptaciji dela Koste Trifkovića. Dve godine kasnije snimljen je „Polažajnik”, prema prozi Branislava Nušića. Godine 2007. nastao je TV film „Božićna pečenica” (adaptacija novele Stevana Sremca), a 2015 – „Uoči Božića” prema dvema kratkim pričama Branislava Nušića. Većinu njih adaptirala je Mirjana Lazić. Dobro ste pročitali, od 2015. nije snimljen nijedan novi film. RTS je rešio da svoje gledaoce edukuje i zabavi drugim sadržajem.

Sada je glavni novogodišnji program na RTS-u, kako smatra producent Zoran Janković iz „Košutnjak filma”, narodno veselje, kao što rade neke komercijalne televizije. „Nažalost, nijedna komercijalna televizija nije se bavila božićnim TV dramama, što je velika šteta”, dodaje Janković.

Nekadašnji urednik u Redakciji dramskog programa RTS-a u penziji i dramaturg, Mirjana Lazić, seća se vremena kada je nastala ideja o lepim božićnim filmovima. „U našoj redakciji javila se ideja da se snimi božićna drama posle koje se uspostavila srećna tradicija malog, ali veoma značajnog niza umetničkih ostvarenja na ovu temu. Odjek je bio neočekivano veliki, gledaoci su sa oduševljenjem primili ovo osveženje repertoara. Drago mi je što sam bila scenarista i urednik većine božićnih drama. Čak i kada se ta srećna tradicija prekinula, svakog Božića su reprizirane postojeće i gledanost im nije opadala. U poslednje vreme nema ni repriza. Žao mi je zbog toga”, kaže naša sagovornica.

Ne samo da nema naših božićnih TV filmova, nema ni specijalnih epizoda popularnih serija. Kreatori ovdašnjih TV saga, za razliku od njihovih kolega u svetu, nisu bili nadahnuti božićnom tradicijom kod nas koju bi uvrstili u gledane projekte poput „Radio Mileve”, „Igre sudbine”, „Kamiondžija”... Čast izuzecima. Takav je Radoš Bajić i popularna serija „Selo gori a baba se češlja” iz 2007.

„U mojoj familiji Božić je oduvek bio i ostao veličanstven praznik, najradosniji dan u hrišćana koji donosi radost u srca i dom. Ta osećanja, kao i običaje, prenosim u priče koje pripovedam kroz svoje filmove i serije. U svaki sam utkao motive naše tradicije. Smatram da je jedna od uloga umetnosti upravo da neguje i prenosi ispravne društvene i moralne vrednosti, čineći na taj način umetnike i autore prosvetiteljima. Setimo se scene iz jedne od epizoda serije ’Selo gori a baba se češlja’ u kojoj Radašin na Badnji dan, svečano odeven u vezenu košulju i mikade, vodi sina Dragana u šumu da seku badnjak, učeći ga kako da pazi da uhvati prvi iver, jer u narodu postoji verovanje da ne sme da padne na zemlju”, kaže Bajić. U novijim serijama ovakvih scena nema.

Mnogi smatraju da je uključivanje Božića u pop kulturu, posebno u TV filmove, došlo upravo sa Zapada. Mirjana Lazić smatra da smo umnogome prihvatili loše trendove Zapada, ali da to nije suštinski problem.

„Naš problem je što nam se sugeriše, na razne načine, da se odreknemo sebe i onog najvrednijeg u nama. Ipak, verujem da smo mi malo jači od tih trendova, a i od televizije. Ko beži od Božića i od Vaskrsa, radi to u svoje ime”, zaključila je Mirjana Lazić.

Dodala je da bi Javni servis trebalo da ima sluha za želje gledalaca i da ne prekida uspostavljena očekivanja kada su u pitanju kvalitetni igrani sadržaji. A posebno oni koji, kako ističe, bude radost i veru u život kroz prazničnu atmosferu i sofisticirani humor.