Marginalizacija kulture u javnom prostoru

Skupština Srpskog PEN centra izrazila je nezadovoljstvo zbog marginalizacije kulture u našem društvenom i javnom prostoru, kao i zbog stanja medijskih sloboda u zemlji. Skupština Srpskog PEN centra smatra da je javni i medijski prostor za vrhunsku književnost i kulturu značajno sužen, kao i da su zbog neosmišljene kulturne politike bitno ograničene mogućnosti oblikovanja novih formi književnih programa.

Takođe, skupština Srpskog PEN centra je konstatovala da je podrška koju Srpski PEN centar dobija od nadležnih kulturnih institucija za ostvarenje svojih programa minimalna, što dovodi u pitanje realizaciju svih aktivnosti. Zbog javnog statusa kulture privredni subjekti ne prepoznaju ni marketinški potencijal, ni društveni smisao ulaganja u kulturu.

Izborna skupština Srpskog PEN centra održana je na kraju godine u kojoj se obeležava 60 godina od obnavljanja ove organizacije u Srpskog društvu, posle prinudne pauze po odluci novih vlasti posle Drugog svetskog rata.

– U tehnološkoj jurnjavi napred, roboti su u međuvremenu počeli da pišu, hrane se samo ključnim rečima i sažetkom priče, a oni dalje razvijaju tekst. To se već primenjuje u novinarstvu, a uskoro će, bojim se, i u literaturi. Već imamo sajber-pisce i sajber-čitače koji ne nalaze nikakve mane robotskom rukopisu. Nastavnica se hvali kako je na času o Branku Radičeviću puštala Čolinu muzičku numeru da bi im bolje objasnila književnu vrednost našeg romantičara, pa đaci zaključe da je taj pesnik čuven samo po tome što ga pevački citira Čola. I dok se književnost predaje sve površnije, dok statistika ističe da se kod nas masovno piše, a vrlo malo čita, dok država neguje pisce prema njihovom patriotskom učinku, hvaleći one koji hvale nju i, naravno, obrnuto, šta mi radimo? Ništa. Nama se spava, da parafraziram stih Ljube Simovića – rekla je Vida Ognjenović na skupštini Srpskog PEN centra, dodajući:

– Ne sastajemo se, ne raspravljamo o literaturi, o novim knjigama, o izdavačkim događajima, ne čitamo, ne branimo književnost. Otuđili smo se, drage kolege, i od naše struke i od sebe. A svaki sastanak bi nam bio važna samoodbrana književnosti. Opasno je da se ne držimo zajedno, da ne razgovaramo o uspesima i nevoljama, da ne nastupamo zajednički prema državnoj administraciji koja je, razumljivo, najvećma na svojoj, a ne na našoj strani. Evo, u ime Srpskog PEN centra zvonim na uzbunu. PEN je u inicijalnom nastojanju osnovan da brani literaturu od neknjiževnih napada svake vrste, ali i od sopstvene narcisoidne ravnodušnosti. Naš centar treba za tri godine da proslavi sto godina od osnivanja. Sad nam je potrebniji nego ikad, jer je sve što radimo napor za opstanak autentične književne reči. Ne dajmo se, kolege, ne dajmo da nas prekrije ravnodušnost prema našem radu.

Izborna skupština Srpskog PEN centra izabrala je novi Upravni odbor koji će voditi ovu organizaciju u naredne četiri godine, a čine ga: Vladislav Bajac, Gojko Božović, Vladislava Gordić Petković, Ana Marija Grbić, Bratislav Milanović, Neda Nikolić Bobić, Vida Ognjenović, Mihajlo Pantić i Zoran Paunović.

Skupština je izabrala i Nadzorni odbor Srpskog PEN centra u sastavu: Ratko Adamović, Olga Kostrešević i Srđan Tešin.

Na konstitutivnoj sednici Upravnog odbora, održanoj odmah posle skupštine, za predsednicu Srpskog PEN centra izabrana je Vida Ognjenović, dok su za potpredsednike izabrani Gojko Božović i Zoran Paunović. Za sekretara Srpskog PEN centra izabrana je Neda Nikolić Bobić.