Žurba i rad pod pritiskom ostavljaju posledice

Čak 92 odsto aktivista u Srbiji ima barem jednu psihološku teškoću, pokazuju rezultati prvog istraživanja o mentalnom zdravlju aktivista u našoj zemlji, koje je realizovala Mreža psihosocijalne podrške tokom novembra. Studija pod nazivom „Da li čuješ? Da li osećaš? – aktivistička borba i mentalno zdravlje”, takođe svedoči da sedam od deset aktivista ima izražene simptome depresije, odnosno preovlađujući osećaj praznine i beznadežnosti, negativno mišljenje o sebi i gubitak interesovanja za aktivnosti koje su im nekada pričinjavale zadovoljstvo.

Šest od deset aktivista ima izražene simptome anksioznosti, u vidu preterane i neosnovane brige, dok je kod 41 odsto njih prepoznat sindrom izgaranja, koji uključuje osećanje fizičke i emocionalne iscrpljenosti, preopterećenosti i frustriranosti. Ipak, najučestalija psihološka poteškoća jeste pojava tzv. sekundarne traumatizacije – ona najčešće nastaje kod osoba iz pomažućih profesija koje su u direktnom kontaktu sa korisnicima koji prolaze kroz izuzetno traumatična iskustva.

Kako je prilikom promocije ovog istraživanja naglasila Jana Dimoski, psiholog i jedna od njegovih autorki, rezultati pokazuju da devet od deset aktivista ima barem jednu psihološku poteškoću, što je glasna poruka da se aktivisti ne osećaju dobro i da je pitanje njihovog mentalnog zdravlja urgentno.

– Psihološke probleme sa kojima se suočavaju aktivisti ne možemo razmatrati odvojeno od društveno-političkog konteksta u kome se odvija njihov angažman. U Srbiji reč aktivizam još uvek prati snažna stigma, a sami aktivisti često se diskredituju kroz poistovećivanje sa „stranim plaćenicima” i percipiraju kao izdajnici sopstvenog naroda, koji kroz svoj rad zastupaju interese svetskih moćnika. Često se čuje i da su aktivisti osobe koje koriste aktivistički angažman kao paravan za lično bogaćenje, da su ljudi bez pravog zanimanja koji „prodaju” maglu, da su snobovi koji samo drugima sole pamet, da se bore za stvari koje sami ne praktikuju, odnosno da su osobe koje se bave sumnjivim poslovima – na primer „peru” pare. Međutim, kada pogledamo nalaze istraživanja, vrlo brzo postaje jasno da takve predrasude o aktivizmu nemaju mnogo osnova u realnosti, budući da svaki peti ispitanik prima manje od 40.000 dinara mesečno, što se poklapa sa iznosom minimalne zarade u Srbiji. Istovremeno, svaki četvrti ispitanik ima zaradu u rasponu od 60.000 do 80.000 dinara, koja je u rangu prosečne plate u Srbiji – istakla je Jana Dimoski.

Istraživanje „Da li čuješ? Da li osećaš? – aktivistička borba i mentalno zdravlje” odobreno je od strane Komisije za ocenu etičnosti pri Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a u njemu je učestvovalo 155 aktivista, čiji je prosečni uzrast bio 42 godine. Dve trećine uzorka čine osobe ženskog pola, a 23 odsto ispitanika bili su muškarci. Gledano spram glavne delatnosti udruženja ili grupe, gotovo polovina ispitanika bila je aktivna u zagovaračkom udruženju, trećina je radila u grupi koja pruža različite usluge – psihosocijalne ili pravne, dok se petina njih aktivizmom bavi u „tink tank” organizaciji.

Rezultati ove studije pokazuju i da su mlađe osobe pod većim rizikom od izraženosti psiholoških teškoća, kao i oni koji direktno rade sa korisnicima.