Haos u Braziliji po Trampovom receptu

Nalik na pobornike Donalda Trampa, i pristalice bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara upale su Kongres, ali i druge institucije u prestonici Braziliji, protestujući protiv onog što nazivaju „izbornom krađom”.

Više hiljada Bolsonarovih sledbenika umarširalo je u nedelju u predsedništvo, Kongres i Vrhovni sud. Svet su obišle slike na kojima radikalni birači donedavnog desničarskog predsednika razbijaju prozore i lome nameštaj, pale stvari i grabe „suvenire” iz sedišta izvršne, zakonodavne i sudske vlasti. Snage reda su posle tri sati isterale demonstrante i uspostavile red, uhapsivši više stotina ljudi, prenosi Si-En-En. Zasad nema izveštaja da je bilo ko otvorio vatru ili da je neko od zaposlenih u pomenutim ustanovama povređen.

Levičarski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva nije se u toku napada nalazio u Braziliji. Prema oceni novih brazilskih vlasti, ono što se dogodilo bio je pokušaj državnog udara protiv legitimno izabranog šefa države. Lula je vinovnike nazvao „vandalima, neofašistima i fanaticima”, dok je svog prethodnika optužio da je glavni krivac za političko nasilje. Brazilski predsednik je obećao da će kazniti sve koji su učestvovali u udaru na najznačajnije institucije brazilske demokratije. Brazilska televizija Globo njuz izveštavala je o dešavanjima u prestonici kao o „terorističkom napadu”.

Političko nasilje u Brazilu podseća na upad Trampovih glasača u Kapitol 6. januara 2021, samo što je „brazilski 6. januar” bio 8. januara. Kao što Trampovi podržavaoci nisu verovali da je republikanski predsednik izgubio od demokratskog kandidata, pa su probali da spreče zvanično proglašenje pobede Džozefa Bajdena u Kongresu, ni Bolsonarovi „jurišnici” ne veruju da je desničar prošlog oktobra izgubio od Lule. Tada izabrani predsednik stupio je na dužnost prvog dana ove godine.

Poput Trampa, koji i dalje poručuje da su demokrate namestile izbore, Bolsonaro nije zvanično priznao poraz. Pre nego što je trebalo da svečano preda vlast Da Silvi otputovao je na Floridu. Odatle je saopštio: „Mirne demonstracije koje su u skladu sa zakonom su deo demokratije. Ipak, napad na javne zgrade i njihovo uništavanje, kao što se dogodilo sad i kao što je levica radila 2013. i 2017, jesu izuzetak od pravila”.

Već dugo se strahovalo od „brazilskog 6. januara”, jer se Bolsonaro divio Trampu i nagoveštavao da ni on neće prihvatiti rezultate ako ne pobedi. U Vašingtonu se napadači nisu suočili s većim otporom snagama reda, što je bio slučaj i u Braziliji. Lula je kasnije obišao mesto napada, ocenio da je policija delovala „s lošom namerom ili nestručno” i najavio istragu.

Šef Bele kuće Džozef Bajden i državni sekretar Entoni Blinken osudili su događaje u Braziliji kao napad na demokratiju i miran prenos vlasti, a pojedini kongresmeni iz Demokratske stranke pozvali su vladu da protera Bolsonara iz Amerike. Kako su nove brazilske vlasti najavile istragu o dešavanjima prethodnih godina, posebno politiku krčenja Amazonije i negiranja virusa korona, to je verovatno razlog zašto je Bolsonaro napustio zemlju. Da Silvi su podršku uputili i brojni evropski zvaničnici, levičarski predsednici Čilea, Kolumbije, Argentine, kao i venecuelanski lider Nikolas Maduro.

Većina Bolsonarovih pristalica prodrla je u zgrade vlade lomeći prozore i vrata, da bi unutra pretresali kancelarije i slikali selfije. Nosili su dresove fudbalske reprezentacije, koje je krajnja desnica prisvojila kao svoj simbol, ogrtali se nacionalnim zastavama i pokrenuli vatromet s krova zgrade parlamenta. Uzvikivali su: „Bog, otadžbina, porodica i sloboda”. Na pojedinim transparentima pisalo je: „Intervencija”, što je bio poziv vojsci da se umeša i ukloni Lulu. Pre nego što je ušao u politiku, Bolsonaro je bio oficir, a više puta se pohvalno izražavao o vremenu vojne diktature.

Prema oceni zapadnih medija, ovo je najteži napad na brazilsku demokratiju od 1964, kad je vojna hunta preuzela vlast. Poslednja dešavanja još jednom su podsetila Lulu da će posle prvog uspešnog perioda vladanja (2003–2010), njegov treći mandat proći s daleko više izazova. Predsednik je obećao da će ujediniti zemlju, ali se posle juriša u Braziliji pokazalo da je podeljenost i veća nego što se činilo u oktobru, kad je Lula pobedio Bolsonara s najmanjom razlikom u glasovima u istoriji brazilskih izbora.