Bregović u društvu klasika

Kako je već najavljeno, Goran Bregović održaće koncert na Trgu republike u Beogradu večeras, sa „Orkestrom za svadbe i sahrane” i specijalnim gostima, a povodom dočeka Srpske nove godine. Koncert koji treba da počne  u 21 sat organizuje grad Beograd, dok je „Skymusic” zadužen za vizuelno-scenski spektakl.

Tema ovog teksta je, međutim, jedan drugi koncert zakazan za 3. jun ove godine u Parizu, s početkom u 20 sati. Reč je o koncertu pariske filharmonije u čiji je program, uz dela velikih kompozitora klasične muzike kao što su Betoven, Dvoržak, Bartok, Ofenbah, Pučini, Sibelijus, Verdi i drugi, uvrštena i muzika Gorana Bregovića.

To što ga je strefio „uspeh veći od uspeha”, Goran Bregović duguje svom albumu „Tri pisma iz Sarajeva”, kojeg čini jedanaest pesama: „Jalija” (Sifet & Mehmed), „Christian Letter”, „Pero”, „Duj Duj”, „Baila Leila”, „Muslim Letter”, SOS, „Vino Tinto” „Jewish Letter”, „Mazet Tov”, „Made in Bosnia”.

Povodom izlaska albuma „Tri pisma iz Sarajeva” Bregović je održao seriju koncerata širom sveta. Premijerno, album je izveden 2017. godine u Parizu, u bazilici Sen Deni, a zatim u Londonu, Pragu, Rimu, Buenos Ajresu, Santjago de Čileu, Meksiko Sitiju, San Francisku, Moskvi, Minsku, Zagrebu, Beogradu. Kako i priliči, koncert je održan i u Bregovićevom rodnom gradu Sarajevu 24. avgusta 2019. godine. Beše to u objektu stare turske tvrđave Bijela tabija na sarajevskom Vratniku.

Ko bi mogao i pomisliti da će slavni roker i šef legendarnog „Bijelog dugmeta” otići tako daleko da će se naći i u društvu sa slavnim Ludvigom van Betovenom! Ruku na srce, mislio sam da će uraditi ono što je stalno govorio, to jest da će nakon silne jurnjave i koncerata sa „Bijelim dugmetom” otići u zasluženu muzičku penziju i da će, kako bi rekao, pecati ribu negde na ostrvu Braču. A verujte mi na reč da baš ništa nije naslućivalo da će se on, kad smo bili klinci u sarajevskoj Ulici Miloša Obilića, baviti muzikom.

Nakon neviđenog uspeha sa „Bijelim dugmetom”, jedna druga ideja mu se vrzmala u glavi. Krenuo je sad sa sasvim novim muzičkim žanrom. Orkestru duvačkih instrumenata kojeg čine vrhunski muzički profesionalci, uz bugarske pevačice, nadenuo je provokativno ime „Orkestar za svadbe i sahrane”. Tako je valjda i nastao onaj slogan ovih koncerata – „ko ne poludi, nije normalan”.

Kad god bi imao koncert u Parizu, videli bismo se. U kabareu „Le cabaret sauvage” na severoistoku Pariza, gledao sam njegovu „Karmen sa sretnim završetkom”. Kad se svetla u sali pogasiše, Bregović korača lagano prema bini recitujući uvodne reči za njegovu „Karmen” na francuskom jeziku, sa sarajevskim akcentom. Posle predstave doleti da se vidimo. Zagrlismo se. Načas se setih kad smo kao deca pričali o knjizi „Ajvanho”, te svakog utorka trčali do novinskog kioska da kupimo strip sa novim dogodovštinama „Tri ugursuza”.

Koncert u dvorani „Rex” u Parizu bi ispunjen do poslednjeg mesta. Nekoliko dana pre koncerta, tražio sam ulaznicu ali ih više nije bilo. Izlazi Bregović iz pariskog metroa „Bonne nouvelle” sa koncertnim odelom ležerno prebačenim preko ramena. Objasnih mu da sam zakasnio sa kupovinom ulaznice. Nisam uopšte mogao pretpostaviti da je u toj meri popularan kod francuske publike. Malo potom zvoni mi telefon. Javlja se Marija Božinoska koja je tad bila njegov menadžer u Francuskoj. Pruža mi ulaznicu.

Tokom koncerta malo ko sedi. Većina je na nogama. Pocupkuju po taktovima muzike. Razdragano plješću rukama. Neki naši „jugosi” plešu ispred bine. I zaista, „onaj ko ne poludi nije normalan”.

Novi koncert: „Château de la Rivière”, u blizini „Bordeaux” vinskog carstva. Ovaj zamak sa hektarima vinograda kupio je neki Kinez. Leto je. Tiska se gomila posetilaca na travi. Provizorne stolice. Ali opet niko ne sedi osim starijih osoba. Poskakuju po taktovima „Orkestra za vjenčanja i sahrane”. Bubnjar-pevač zapalio publiku, kao šibicom. Francuskinje nemaju blage veze koliko je sati. Urnebes! A onda, orkestar krenu sa onom pesmom kad smo Bregović i ja bili sasvim mali: „Ringe, ringe, raja, doš’o čika Paja...”

Prevarih se, pa pre koncerta dadoh moj i-mejl usiljeno ljubaznim domaćicama koncerta. Sad, svako malo, stigne mi i-mejl od „Château de la Rivière”. Naravno, uz i-mejl i fotografije boca nove berbe bordo crvenih vina. Sa cenom, dakako.

Sve što je Goran Bregović dosad uradio bilo je dobro. Ali sve to je natkrilio fascinantni album „Tri pisma iz Sarajeva” koji je čak bio nominovan i za prestižnu američku muzičku nagradu „Gremi”. Ovaj album, a pogotovo ta njegova „tri pisma” (hrišćansko, jevrejsko i muslimansko) zapravo su – ozbiljna muzika. Zarad ova „tri pisma”, našao se i u društvu sa slavnim Ludvigom van Betovenom, i rame uz rame, sa ostalim velikanima klasične muzike.