Zaposleni nerado traže pomoć psihoterapeuta

Više od polovine zaposlenih tokom prethodne godine imalo je teškoće sa mentalnim zdravljem, ali samo mali broj njih potražio je stručnu pomoć. Svaka deseta osoba doživela je neku vrstu diskriminacije u vezi sa mentalnim zdravljem, a najveći broj njih podršku u radnom okruženju, kada su psihički problemi u pitanju, ocenjuje kao izuzetno lošu, pokazala je studija pod nazivom „Istraživanje o mentalnom zdravlju u radnom okruženju” Centra za emotivnu podršku i prevenciju suicida „Srce”. Studija koja je urađena na uzorku od sto poslodavaca srednjih i velikih firmi u Vojvodini i 1.700 zaposlenih, takođe je otkrila da u većini slučajeva ne postoje definisani postupci za prijavljivanje problema sa mentalnim zdravljem – samo petina preduzeća ima i sprovodi program zdravlja i dobrobiti za zaposlene, a kada je mentalno zdravlje u pitanju, briga o prevenciji i zaštiti još manje je prisutna.

Podaci govore da su tek u svakoj sedmoj firmi identifikovana radna mesta koja bi mogla imati negativan uticaj na mentalno zdravlje, a samo dva odsto preduzeća u okviru periodičnih zdravstvenih pregleda ima predviđen razgovor sa psihologom za sve radnike. Većina firmi ne nudi nikakve zdravstveno-obrazovne kampanje koje se odnose na mentalno zdravlje, a deset odsto poslodavaca nema definisane mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja mobinga, iako su ove mere definisane pravilnikom čija je primena zakonska obaveza. Samo u trećini firmi zaposlenima je na raspolaganju psihološka podrška ili savetodavni rad u organizaciji poslodavca.

– Radno okruženje jedan je od najčešćih izvora problema sa mentalnim zdravljem, a to potvrđuje i iskustvo naših volontera sa telefonske podrške za prevenciju suicida. Uprkos tome, nedostaje otvoren dijalog o očuvanju mentalnog zdravlja na poslu. Zaposleni su slabo informisani o značaju mentalne higijene, važnosti otvorenog razgovora i emotivne podrške, dok im je psihološka pomoć retko dostupna. Narušeno mentalno zdravlje prouzrokuje niz problema u funkcionisanju osobe i direktno utiče na fizičko zdravlje pojedinaca – pokazalo je istraživanje.

– S druge strane, zanemarivanje mentalnog zdravlja zaposlenih od strane menadžmenta dovodi do drastičnog opadanja kvaliteta rada, a posledično i do gubitaka za preduzeće, kroz pad produktivnosti, češćih zdravstvenih problema i prekomernog izostajanja sa posla. Negativni uticaji na mentalno zdravlje na radnom mestu više su posledica loše komunikacije i neadekvatnog rukovođenja i odnosa u kolektivu, nego same prirode posla i njegovog obima – upozoravaju autori ove studije, koji ističu da pokreću širu kampanju na društvenim mrežama u kojoj skreću pažnju na pojave koje zaposleni ne bi trebalo da prihvate kao prirodan deo posla, a to su – neplaćen prekovremeni rad, ismevanje, vređanje, mikromenadžment i sagorevanje.

Na pitanje kako ocenjujete sopstveno mentalno zdravlja u radnom okruženju, 16 odsto zaposlenih navelo je da je od početka godine odsustvovalo sa posla zbog problema u vezi sa mentalnim zdravljem, a samo pet odsto njih to je navelo lekaru kao glavni razlog poteškoća. Tek svaki osmi zaposleni naveo je da preduzeće nudi mogućnost razgovora sa psihologom ili psihijatrom, a samo dva odsto njih je tu mogućnost i koristilo.

Čak 84 odsto radnika navodi da se u njihovim preduzećima ne organizuju zdravstveno-edukativne kampanje u oblasti mentalnog zdravlja, a svega šest procenata zaposlenih prisustvovalo je takvim događajima. Procenat preduzeća koja imaju definisane postupke prijavljivanja problema u vezi sa mentalnim zdravljem je svega sedam odsto, a čak dve trećine ispitanika smatra da na radnom mestu ne mogu adekvatno da se informišu o temama u vezi sa zaštitom mentalnog zdravlja. Za polovinu radnika obavezni periodični razgovori sa psihologom ili psihijatrom bili bi najbolji način da se očuva i unapredi mentalno zdravlje na poslu.

Ispitujući da li u firmama postoje opšte pretpostavke za dobrobit i zdravlje zaposlenih, autori ovog istraživanja došli su do zaključka da svega 63 odsto preduzeća, prema iskazima zaposlenih, ima samo obavezno zdravstveno osiguranje, a u polovini njih ne postoji organizovana sindikalna delatnost. Zdravstveni pregledi za sva radna mesta postoje samo u petini preduzeća, a program zaštite zdravlja na radu postoji samo u 15 procenata firmi.

Što se tiče brige o mentalnom zdravlju u okviru kompanija, odgovori zaposlenih sugerišu da u aktu o proceni rizika u preduzećima postoje radna mesta sa povećanim rizikom po mentalno zdravlje samo u 26 odsto slučajeva, a čak trećina ispitanika nije obaveštena da li takva radna mesta postoje.