Strah od havarije nuklearke Krško

Od našeg stalnog dopisnika
Trst, 23. avgusta – „Grinekšen transnešenel” (GT), organizacija koja brine o zaštiti prirode sa sedištem u Trstu, lansirao je inicijativu za peticiju koja će biti poslata u Evropski parlament i italijanskoj vladi, a koja se tiče opasnosti koje vrebaju iz slovenačke Nuklearne elektrane „Krško”, smeštene na obali Save, nekoliko desetina kilometara uzvodno od Zagreba. Povod za inicijativu italijanskih ekologa je junska nesreća u jedinoj slovenačkoj nuklearki, što je izazvalo uzbunu širom Evrope, a naročito u susedstvu Slovenije.

Uprkos strogim evropskim propisima, Italija ni dan-danas nema plan akcije u slučaju atomske nesreće, upozoravaju aktivisti GT-a. Oni ukazuju da „Krško”, izgrađeno u korenu Balkanskog poluostrva, spada među najopasnije nuklearke u Evropi, zato su mišljenja da je hitno potrebno usvojiti plan mera koje bi bile pokrenute u slučaju havarije. Predsednik organizacije Robert Giurastante je potvrdio da je okidač za akciju GT-a kvar koji je u „Krškom” otkriven 4. juna ove godine, a koji je, iako se nuklearka nalazi na udaljenosti od dvestotinak kilometara od italijanske granice, izazvao veliku zabrinutost među stanovništvom Apeninskog poluostrva. Zato su se ekolozi obratili ne samo tršćanskoj prefekturi i pokrajinskoj upravi Furlanije-Julijske krajine već su krenuli u širu akciju, sve kako bi proverili spremnost javnih službi i uprava u slučaju nuklearne nesreće i radioaktivnih padavina.

Bili su zaprepašćeni odgovorima koje su dobili od nadležnih službi; ocenili su ih „nezadovoljavajućim” i zaključili da Italija, iako bi to već morala da učini, nije spremila nacrt za pokretanje odgovarajućih mera u slučaju nuklearne havarije, a uz to nema atomska skloništa ni primerene zdravstvene strukture za dekontaminaciju zaraženih lica, niti bi bilo odrađeno blagovremeno obaveštavanje javnosti. Rečju – katastrofa.

Na osnovu studije italijanskog eksperta za atomsku medicinu Đuzepa Načija utvrđeno je da bi u slučaju nesreće u „Krškom” radioaktivni delići „putovali” do Trsta svega 3-4 sata (tek nešto više bi im trebalo do Beograda), pa bi se Trst našao na ivici zone u kojoj bi smrtnost bila od 50 do 100 odsto. Zabrinjava to što su i slovenačke službe prilikom nedavnog kvara u „Krškom”, kada je otkazao ventil, loše obavile posao informisanja domaće i šire javnosti, pa je u Evropi zavladala bespotrebna panika, jer su nadležnu međunarodnu službu u Beču vlasti iz Ljubljane alarmirale ispunivši pogrešan formular. Zato su italijanski ekolozi namerni da učine kraj zbrci i građanima osiguraju pravovremene informacije, a naročito zaštitu.