Hiljade ljudi na ispraćaju poslednjeg grčkog kralja Konstantina Drugog

ATINA - Hiljade ljudi su danas odale počast poslednjem grčkom kralju, Konstantinu Drugom, uključujući članove brojnih kraljevskih porodica iz Evrope.

Rano jutros, pre svitanja, hiljade su počele da staju u red ispred atinske Mitropolije, gde je bio izložen kovčeg s telom Konstantina Drugog, koji je prošle nedelje umro u 83. godini.

Konstantin Drugi je potom sahranjen kao privatni građanin, bez počasti rezervisanih za bivše šefove države, zbog čega su neki od prisutnih izrazili žaljenje. Sahranjen je na privatnom groblju na bivšem kraljevskom imanju u Tatoju, 30 kilometara severno od centra Atine, pored svojih roditelja i drugih predaka.

Princeza Ana koja je predstavljala britansku kraljevsku porodicu, bila je na sahrani uz Konstantinovu suprugu Ana-Mariju, sestru danske kraljice Margrete Druge. Uz njih i njegova sestra Sofija, supruga Huana Karlosa, bivšeg španskog kralja i majka sadašnjeg španskog monarha, kralja Felipea Šestog koji je na sahrani u Atini bio sa suprugom, kraljicom Leticijom. Konstantin je jedan od kumova naslednika britanskog prestola, princa Vilijama.

Huan Karlos je u Mitropoliju došao sa Sofijom, hodajući uz pomoću štapa. On se retko pojavljuje u javnosti za bivšeg kralja, budući da živi u Abu Dabiju otkako je 2020. napustio Španiju, pošto se našao pod istragom za korupciju.

Monarhija je u Grčkoj ukinuta na referendumu 1974. godine, a Konstantin je decenije proveo u egzilu pre nego što mu je dopušteno da se ponovo nastani u domovini.

Konstantin Drugi je kontroverzna ličnost u grčkoj istoriji. Stupio je na tron 1964. godine, sa 23 godine, tada čuven samo kao osvajač zlatne olimpijske medalje u jedrenju. Mladi kralj i njegova supruga uživali su veliku popularnost, koja je brzo opala zbog Konstantinovog učešća u mahinacijama koje su dovele do pada vlade premijera Jorgosa Papandreua.

To je destabilizovalo ustavni poredak i dovelo do vojnog udara 1967. godine. Konstantin se na kraju sukobio sa vojnim vladarima i bio je primoran da ode u izgnanstvo.

Kada je diktatura oborena u julu 1974. godine, Konstantin je želeo da se vrati u Grčku, ali ga je od toga odgovorio iskusni političar Konstantin Karamanlis, koji je postao premijer pošto se vratio iz egzila, prenosi Beta.

Posle pobede na izborima u novembru 1974. godine, Karamanlis je raspisao plebiscit o monarhiji. Konstantinu nije bilo dozvoljeno da se vrati u zemlju tokom kampanje, a za republiku se izjasnilo 69,2 osto izašlih.