Šta o krizi u mlekarstvu kaže vlasnik prvog mlekomata u Srbiji

Da li su u Srbiji supermarketi i bakalnice jedino mesto za kupovinu mleka ili su nekada popularne mlekadžije ipak uspele da prežive dominaciju velikih industrija.

Poljsko mleko prodavano u ambalaži najvećeg domaćeg proizvođača vrh je ledenog brega, a „Politika” je istraživala može li se u Srbiji kupiti i van standardnih prodajnih mesta.

Donose li proizvođači, kao nekada, mleko u staklenim bocama sve do praga kupaca ili je ova praksa uglavnom nestala?

– Ranije sam i ja to radio. Prvo sam nudio raznim mlekarima ali otkupna cena je bila izuzetno niska. A onda sam počeo da ga flaširam. Pođem s decom u vrtić i podelim ga kupcima – priča za naš list poljoprivrednik Milovan Ninčić iz sela Branešci kod Čajetine, koji mleko i proizvodi.

Mlekomati, davno popularni u Evropi, sigurno su danas bezbedniji način prodaje ali su prava retkost u Srbiji. Koliko smo mogli da saznamo, vlasnik prvog (i sve donedavno jedinog) koji je u Srbiju uvezen nov, uz plaćenu carinu, upravo je naš sagovornik.

Postavio ga je u centru Čajetine još pre dve godine i od tada 24 sata dnevno kupcima nudi sveže mleko. Kvalitet kontroliše institut iz Kraljeva. Kapacitet mu je sto litara, a sve što se ne proda do uveče istače se iz mašine, kuva i dalje prerađuje. Nema medija koji o toj senzaciji nije izvestio.

U međuvremenu postavljeno je još svega nekoliko mlekomata u Srbiji, a poslednji u Čačku pred kraj prošle godine.

Nedostatak sirovine, pritisci oko snižavanja otkupnih cena mleka, rast uvoza... teme su koje poslednjih dana sve češće slušamo. A šta o krizi u mlekarstvu kaže Ninčić.

– Zadovoljan sam. Prodam od 50 do sto litara, kako koji dan. Kada sam ga pustio u rad litar mleka koštao je 70 dinara. Zbog krize u mlekarstvu malo pomalo dizao sam cenu kao i drugi. Sada je 140. Ali mleko koje prodajem ima između 4,2 i 4,6 odsto mlečne masti. Teško da takvo punomasno može da se kupi i u jednoj prodavnici u Srbiji – napominje on.

Mlekomat je nabavio u Italiji. Koštao ga je sa sve tehničkim izmenama (za prepoznavanje srpske valute i vraćanje kusura u dinarima) propratnom dokumentacijom, transportom i plaćenim dažbinama oko 15.000 evra. Objašnjava i kako je došao na ovu ideju.

– Video sam mlekomate više puta u Sloveniji i Italiji kada sam posećivao prijatelje. Ali nikada nisam razmišljao da ću baš ja doneti taj novitet u Srbiju. Skupio sam hrabrosti i probao. Eto, isplatilo se. Sve je sada sasvim druga priča – objašnjava Ninčić.

Kao mali proizvođač nema kapacitete da nabavi još mlekomata. U međuvremenu postao je generalni zastupnik za prodaju aparata proizvođača iz Italije. Međutim, njegove kolege nemaju toliko hrabrosti da se upuste u biznis s uličnom prodajom mleka.

– Baš su se juče tri farmera raspitivala. Zovu često ali se ne usuđuju da kupe. Plaše se inspekcija, papirologije... Iskreno im kažem – u početku jeste sve zakukuljeno ali se i sve može odraditi – poručuje Milovan Ninčić.