Poskupelo osiguranje automobila od 12 do 15 odsto

Polisa obaveznog osiguranja od autoodgovornosti poskupela je od 1. januara 2023. godine. Procenat poskupljenja nije isti u svim osiguravajućim kućama, a kreće se od 12 do 15 odsto i važi za sve kategorije motornih vozila. U Udruženju osiguravača Srbije navode da su nove cene usklađene sa Narodnom bankom Srbije (NBS).

„Ovo je prvo poskupljenje od 1. jula 2014. Osnovni razlog je inflacija na svetskom nivou koja je dovela i do drastično većih cena rezervnih delova za vozila, radnog časa u servisima kao i polovnih delova, što su reperne cene za utvrđivanje visine polise. Pored toga, sve je više hibridnih vozila čiji su rezervni delovi znatno skuplji i podložniji kvarenju, kao što je baterija, što takođe utiče na cenu polise. To su glavni razlozi zbog kojih je polisa obaveznog osiguranja od autoodgovornosti poskupela. Ako se na ove argumente doda i rast cena na malo od 2014. godine, novim cenama se u stvari premija po ovom osnovu, vraća na nivo od pre osam godina”, kazali su za „Politiku” u ovom udruženju. Podsećanja radi, osiguravajuće kuće su prošlog avgusta povećale cene za 22 odsto i to bez saglasnosti NBS koja je to tada ocenila kao neopravdano i naložila im da ih vrate na raniji nivo.

Milan Božović, stručnjak za bezbednost saobraćaja rekao je za Tanjug da će poskupljenje polise obaveznog osiguranja od autoodgovornosti osim dodatnog troška za vozače značiti i da će osiguranje moći da im isplati štetu srazmerno novim cenama automobila, rezervnih delova, radnih sati u servisima.

„Sa drastičnim poskupljenjem automobila, i novih i polovnih, i povećanjem cena rezervnih delova bilo je nužno da dođe i do poskupljenja polisa osiguranja. Ako prijavite štetu osiguranju i ono mora da obračuna njenu visinu na osnovu vrednosti automobila i cene rezervnih delova na dan štete, a cena automobila je porasla za 20 do 30 odsto, onda će morati više i da isplati, a da bi mogli više da isplate svima, osiguravači moraju da povećaju svoj fond”, objasnio je Božović.

Navodeći da se obračun visine štete radi na osnovu jedinstvenih kriterijuma koje je davno, pre oko 40 godina propisala Narodna banka Jugoslavije, ocenio je da bi način obračuna mogao da se promeni.