Životne prilike od mnogih prave pesimiste

Srbija je na trećem mestu u svetu i neslavnom prvom mestu u regionu po indeksu pesimizma – čak tri četvrtine građana naše zemlje očekuje ekonomske poteškoće u 2023. godini, pokazuje novo globalno istraživanje međunarodne asocijacije „Galup internacional”. Rezultati istraživanja, koje je obuhvatilo više od 35.000 ispitanika iz 35 zemalja i teritorija širom sveta, pokazuju da 64 odsto ispitanih u Srbiji očekuje lošiju godinu, petina misli da se situacija neće promeniti, a samo 16 procenata osoba očekuje da će 2023. biti bolja. Istovremeno, 76 odsto ispitanika strahuje da će ovo biti godina ekonomskih poteškoća, a tek devet odsto naših sugrađana smatra da će nam doneti ekonomski prosperitet. Slično je i u okruženju, a podaci pokazuju da u pesimizmu prednjače građani Bosne i Hercegovine, a potom Bugarske i Severne Makedonije.

Rezultati „Galupovog” istraživanja govore da je u našem evropskom komšiluku pesimizam najviši u Poljskoj i Češkoj, a gotovo polovina ispitanih u svetu veruje da će 2023. biti godina ekonomskih poteškoća, dok samo petina očekuje ekonomski prosperitet u narednih 365 dana. Kada je reč o osećaju lične sreće, uprkos ekonomskom pesimizmu, skoro 55 odsto svetske populacije sebe opisuje srećnom, a samo 13 procenata ispitanika širom sveta kaže da je nesrećno. Zemlja sa najvišim indeksom sreće su Filipini, a najniži indeks sreće dele Turska i Moldavija, pokazalo je Galupovo istraživanje. U Srbiji je indeks sreće među građanima niži od svetskog proseka, a najviše je onih koji nisu ni srećni ni nesrećni.

Za naše psihologe, rezultati „Galupovog” istraživanja ne predstavljaju iznenađenje. Oni podsećaju da se mi već tri decenije suočavamo sa ozbiljnim egzistencijalnim izazovima, a poslednje tri godine živimo sa pandemijom virusa korona, koja je imala i psihološku „cenu”. Rezultati velikog istraživačkog projekta pod nazivom „Cov2Soul.RS”, koji su sproveli stručnjaci Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu u saradnji sa kolegama iz Instituta za mentalno zdravlje i Instituta za socijalnu medicinu, svedoče da je broj depresivnih osoba u Srbiji udvostručen u drugoj godini pandemije, kada se stanje poredi sa 2013. godinom. Ni mlade osobe nisu pošteđene pandemije, ali i drugih negativnih društvenih uticaja, pa istraživanja Unicefa o uticaju pandemije svedoči da se skoro svakoj petoj mladoj osobi pogoršalo mentalno zdravlje u prethodne dve godine.

– Svaka treća osoba u Srbiji može se smatrati psihički ugroženom, a to nam govori istraživanje „Mentalno zdravlje u Srbiji: procena potreba, faktora rizika i barijera u dobijanju stručne podrške” koje je realizovala organizacija „Mreža psihosocijalne podrške” (PIN). Podaci govore i da svaki sedmi sugrađanin živi sa depresijom, oko sedam odsto ima simptome anksioznosti, dok je 1,6 odsto stanovništva u visokom riziku od suicida. Dodatno, oko tri procenta naših sugrađana izveštava da su makar u životu jednom bili hospitalizovani zbog psihičkih tegoba, a svaka dvanaesta osoba je u nekom trenutku života dobila dijagnozu mentalnog poremećaja – naglašava psiholog Petar Vuković.

Dr Tamara Džamonja Ignjatović, predsednica Društva psihologa Srbije, podseća da rezultati najnovijih epidemioloških studija o mentalnom zdravlju nacije govore da oko 700.000 odraslih, odnosno 15 odsto stanovništva, ispunjava kriterijume za neki psihijatrijski poremećaj.

– Ako imamo u vidu da se rasprostranjenost mentalnih poremećaja u evropskim zemljama kreće između deset i dvadeset odsto, nameće se logičan zaključak da mi nismo „bolesniji”. Međutim, stepen ugroženosti mentalnog zdravlja u Srbiji je veoma visok. To, jednostavno rečeno, znači da mi nismo srećni. Ljudi se osećaju loše, imaju brojne probleme sa depresijom i anksioznošću i treba im psihološka pomoć i podrška, koju ne mogu tako lako da dobiju – ističe predsednica Društva psihologa Srbije.

Istraživanje profesora dr Janka Samardžića, specijaliste kliničke farmakologije i supspecijaliste za bolesti zavisnosti na Medicinskom fakultetu u Beogradu, pokazuje da se Srbija nalazi u evropskom vrhu po potrošnji anksiolitika, a pandemija korone dovela je do dodatnog povećanja upotrebe lekova za smirenje – potrošnja pojedinih lekova za smirenje porasla je čak za četvrtinu u odnosu na 2019. godinu, dok je potrošnja antidepresiva povećana do deset odsto.