„Srpska misao” nudi intelektualni kolaž

U najnovijem broju časopisa „Srpska misao” (izdavač Književno društvo „Sveti Sava”), čitaoce sačekuje uvodnik „Zarobljena misao” glavne urednice Dušice Milanović, a priču nastavlja književnik Marko Krstić, u eseju „Farmagedon 6”. Slobodan Reljić objašnjava na šta mislimo kad kažemo srpska trauma. Da li je moguće buđenje na Zapadu? Možda... nije siguran Reljić.

Aleksandar Žikić nas podseća na sveže rastanke od muzičkih ikona. Iz pera Mirjane Radojičić čitamo o ratu u Ukrajini, Evropskoj uniji i poremećenim vrednostima kako samo ovakvo burno vreme ume da isplete. Zoran Avramović nam objašnjava u čemu je i ako jeste srpska krivica, Strahinja Stojković nudi inspirativan ogled „Gravitacija bede – fatalna privlačnost”, Bojan Jovanović potpisuje tekst „Sudbina i sloboda”, a Jovan Delić podseća na vreme Vuka Karadžića. Petar Zec nam predstavlja Bilans straha 2022. I pita se i pita druge da li je rat Rusije i Ukrajine, Amerike, Evrope početak ostvarenja biblijskog proročanstva o apokaliptičnom kraju sveta.

Društvene mreže i internet mediji imaju svoj vokabular koji nastavlja da se razvija i probija brže nego normalan govorni jezik, tvrdi Ozren Milanović u skoro pa satiričnom tekstu „Šamar ili samar”. „Oproštaj od intelektualaca” je potpisao Milo Lompar, Petar Pijanović obrađuje „Stvaranje i razaranje nacionalne kulture”, a Luka Mičeta kroz priču o akademiku Milanu Bogdanoviću, srpskom piscu i jednom od najuticajnijih književnih kritičara, koji je zbog ljubavi, podneo veliku žrtvu, odslikava beogradski umetnički milje šezdesetih godina prošlog veka

„Starac u Apolonovom hramu” je naslov, reklo bi se, autobiografskog teksta Alekse Đilasa, koji nas razuverava da godine nisu bitne za stvaralaštvo. Dragan Hamović nas podseća na opus Vladimira Jagličića „Pisanjem je odlazak i odlagao i prizivao”. Poeziju (iz neobjavljenih rukopisa) nudi nam i Matija Bećković, ali i Kosta Kosovac, Jelena Marićević Balać i Slobodan Jović. Ko mari za poeziju naći će kladenac za dušu, gutljaj za suvo grlo...

„TRI JaJaJa NA OKO” (Koještara za neočešljane misli) i Ljubivoje Ršumović. Sve je rečeno. Na kraju (Umesto isključka) jedna tvrdnja: Sve ćemo umeti I sve znati Tek kada počnemo Umirati... „Život za roman ili razgovor oca i kćerke”, piše Ana Ćosić Vukić o „Vremenu smrti” i njegovom nastajanju.

Ovaj broj časopisa protkan je od korica do korica slikama Radovana Trnavca Miće, a njegov portret su osmislile Marina Cvetanović, Mirjana Vojić i Marija Petrović Marković.