Zašto BiH ne može u NATO

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Nesporazumi koji su obeležili minulu deceniju u vezi s pravcima spoljne politike – među kojima se ističe neslaganje oko toga da li BiH treba da bude deo NATO-a ili vojno neutralna zemlja – nastavljaju se po svemu sudeći s istim žarom i u novom sazivu Predsedništva BiH. Odlazak bošnjačkog člana predsedništva Denisa Bećirovića u sedište NATO-a u Briselu u ponedeljak bila je njegova prva zvanična poseta od preuzimanja ove dužnosti i ta destinacija, kako kaže, nije odabrana slučajno.

Bećirovića je zbog posete NATO-u najpre opomenula koleginica Željka Cvijanović. Ona ga je podsetila da predsedništvo nije dalo odobrenje za posetu, pa ona može da bude samo privatna.

Za Bećirovića je, pak, ohrabrujuća vest da „BiH nezaustavljivo ide ka članstvu u NATO-u”, pa objašnjava kako je prvom čoveku NATO-a Jensu Stoltenbergu predložio da „zajednički osmisle mapu puta po kojoj bi BiH što pre mogla da se nađe u punopravnom članstvu”.

Stoltenberg je istakao da je stabilnost čitavog regiona zapadnog Balkana od strateškog značaja za NATO, pa je pozvao sve političke lidere da se uzdrže od retorike podela i da učine konkretne korake ka pomirenju. Generalni sekretar zapadnog vojno-političkog saveza naveo je još i to da NATO podržava evroatlantske aspiracije BiH.

Prema nekim ranijim istraživanjima, članstvu u NATO-u protivi se više od 80 odsto građana Srpske, dok isto toliko žitelja drugog entiteta podržava integracije u taj savez. Na osnovu tumačenja koja se s tim u vezi najčešće čuju iz Sarajeva, ali se slične analize mogu pronaći i u zapadnim medijima, takvo raspoloženje srpske javnosti olako se pripisuje navodnom uticaju Rusije. U tim analizama retko se uzima u obzir da za nagomilani antizapadni sentiment u srpskoj javnosti zasluge možda ima i politika Zapada. To potkrepljuju i neka mišljenja prema kojima je negativna percepcija Srba prema NATO-u bila manje izražena u vreme agresije, to jest bombardovanja Srbije i Republike Srpske, nego što je danas, kad se i Beograd i Banjaluka suočavaju s teškoćama zbog pristrasne politike Zapada, s jedne strane zbog Kosova i Metohije, a sa druge zbog nastojanja da budu sačuvani prerogativi entiteta, kao što su državna imovina ili nacionalni simboli, uključujući i pravo na saradnju Srbije i Srpske u oblasti ekonomije, što srpskom narodu osporavaju bošnjački lideri, koji u tome imaju podršku pojedinih zapadnih diplomata.

Gnev javnosti naročito izaziva to što svi oni koji ukažu na neizbalansiran stav Zapada prema etničkim pitanjima na Balkanu, ili iznesu sumnju u zapadni narativ u vezi s bilo kojim pitanjem, neretko bivaju oklevetani kao agenti Kremlja. Dokoni koji prstom upiru u „opasne desničare” najčešće nisu zainteresovani za dublju diskusiju u kojoj bi trebalo da daju objašnjenje za trenutni položaj srpskog naroda na KiM, u BiH ili Crnoj Gori.

Iz Republike Srpske, entiteta u kojem je Skupština RS izglasala vojnu neutralnost i gde se zvaničnici pozivaju na neke dokumente usvojene u Sarajevu, prema kojima saradnja s NATO-om ne prejudicira članstvo (dok su neki raniji dokumenti odredili da će BiH težiti ka članstvu), navode kako je Bećirović bio u privatnoj poseti sedištu NATO-a u Briselu i da ništa što je tim povodom izjavio ne predstavlja stav predsedništva.

„Zabrinjava činjenica što su se čelnici NATO-a odlučili za ovakav format sastanka, prenebregavajući činjenicu da jedan član predsedništva ne može da iznosi stavove tog organa, niti da predstavlja BiH”, komentarisao je predsednik RS Milorad Dodik. On je istakao da BiH ne ide u NATO integracije. „Nikakve mape puta o kojima govori Bećirović nisu prošle predsedništvo, niti ga mogu proći. Sve dobre vesti koje iz Brisela šalje Bećirović verovatno su dobre samo njegovim političkim istomišljenicima. To nisu dobre vesti za BiH, bar ne dok je Republika Srpska unutra”, poručio je Dodik.

Njegova savetnica Ana Trišić Babić podsetila je da je stav Srpske dobro poznat, pa je Bećirovićeve poruke opisala kao „kafanske priče”. „Ne znam kako on to misli da sprovede? Hoće li to potpisati predsedništvo u krnjem sastavu? Kako će ugovor biti ratifikovan ako poslanici i delegati u oba doma Parlamentarne skupštine BiH ne daju saglasnost?”, pita ona i dodaje da BiH i NATO imaju saradnju protiv koje niko nema ništa protiv.

Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić primetio je da BiH ne može ući u NATO bez pristanka parlamenta Srpske i bez glasa iz Srpske, jer se u alijansu ulazi uz saglasnost naroda i entiteta.