Зашто БиХ не може у НАТО

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Неспоразуми који су обележили минулу деценију у вези с правцима спољне политике – међу којима се истиче неслагање око тога да ли БиХ треба да буде део НАТО-а или војно неутрална земља – настављају се по свему судећи с истим жаром и у новом сазиву Председништва БиХ. Одлазак бошњачког члана председништва Дениса Бећировића у седиште НАТО-а у Бриселу у понедељак била је његова прва званична посета од преузимања ове дужности и та дестинација, како каже, није одабрана случајно.

Бећировића је због посете НАТО-у најпре опоменула колегиница Жељка Цвијановић. Она га је подсетила да председништво није дало одобрење за посету, па она може да буде само приватна.

За Бећировића је, пак, охрабрујућа вест да „БиХ незаустављиво иде ка чланству у НАТО-у”, па објашњава како је првом човеку НАТО-а Јенсу Столтенбергу предложио да „заједнички осмисле мапу пута по којој би БиХ што пре могла да се нађе у пуноправном чланству”.

Столтенберг је истакао да је стабилност читавог региона западног Балкана од стратешког значаја за НАТО, па је позвао све политичке лидере да се уздрже од реторике подела и да учине конкретне кораке ка помирењу. Генерални секретар западног војно-политичког савеза навео је још и то да НАТО подржава евроатлантске аспирације БиХ.

Према неким ранијим истраживањима, чланству у НАТО-у противи се више од 80 одсто грађана Српске, док исто толико житеља другог ентитета подржава интеграције у тај савез. На основу тумачења која се с тим у вези најчешће чују из Сарајева, али се сличне анализе могу пронаћи и у западним медијима, такво расположење српске јавности олако се приписује наводном утицају Русије. У тим анализама ретко се узима у обзир да за нагомилани антизападни сентимент у српској јавности заслуге можда има и политика Запада. То поткрепљују и нека мишљења према којима је негативна перцепција Срба према НАТО-у била мање изражена у време агресије, то јест бомбардовања Србије и Републике Српске, него што је данас, кад се и Београд и Бањалука суочавају с тешкоћама због пристрасне политике Запада, с једне стране због Косова и Метохије, а са друге због настојања да буду сачувани прерогативи ентитета, као што су државна имовина или национални симболи, укључујући и право на сарадњу Србије и Српске у области економије, што српском народу оспоравају бошњачки лидери, који у томе имају подршку појединих западних дипломата.

Гнев јавности нарочито изазива то што сви они који укажу на неизбалансиран став Запада према етничким питањима на Балкану, или изнесу сумњу у западни наратив у вези с било којим питањем, неретко бивају оклеветани као агенти Кремља. Докони који прстом упиру у „опасне десничаре” најчешће нису заинтересовани за дубљу дискусију у којој би требало да дају објашњење за тренутни положај српског народа на КиМ, у БиХ или Црној Гори.

Из Републике Српске, ентитета у којем је Скупштина РС изгласала војну неутралност и где се званичници позивају на неке документе усвојене у Сарајеву, према којима сарадња с НАТО-ом не прејудицира чланство (док су неки ранији документи одредили да ће БиХ тежити ка чланству), наводе како је Бећировић био у приватној посети седишту НАТО-а у Бриселу и да ништа што је тим поводом изјавио не представља став председништва.

„Забрињава чињеница што су се челници НАТО-а одлучили за овакав формат састанка, пренебрегавајући чињеницу да један члан председништва не може да износи ставове тог органа, нити да представља БиХ”, коментарисао је председник РС Милорад Додик. Он је истакао да БиХ не иде у НАТО интеграције. „Никакве мапе пута о којима говори Бећировић нису прошле председништво, нити га могу проћи. Све добре вести које из Брисела шаље Бећировић вероватно су добре само његовим политичким истомишљеницима. То нису добре вести за БиХ, бар не док је Република Српска унутра”, поручио је Додик.

Његова саветница Ана Тришић Бабић подсетила је да је став Српске добро познат, па је Бећировићеве поруке описала као „кафанске приче”. „Не знам како он то мисли да спроведе? Хоће ли то потписати председништво у крњем саставу? Како ће уговор бити ратификован ако посланици и делегати у оба дома Парламентарне скупштине БиХ не дају сагласност?”, пита она и додаје да БиХ и НАТО имају сарадњу против које нико нема ништа против.

Председник Скупштине РС Ненад Стевандић приметио је да БиХ не може ући у НАТО без пристанка парламента Српске и без гласа из Српске, јер се у алијансу улази уз сагласност народа и ентитета.