Zaostavštinu Tesle i Pupina smestiti u „Geneks” kulu

Žitelji stambenog dela Zapadne kapije Beograda, poznatije kao „Geneks” kula, uoči Božića zakotrljali su grudvu ideja o sudbini susednog, poslovnog zdanja, tako da se predlozi o njenoj budućoj nameni samo množe. Na poslužavnik svoje mišljenje o tome kako treba preurediti deo kule „Generaleksporta” u stečaju koja se već godinama prodaje, ali bezuspešno, juče su izneli inženjeri elektrotehnike i nekadašnji radnici EDB-a u penziji Dobrivoje Ivković, Petar Jurišević i Ksenija Barac. U pismu upućenom „Politici” oni navode da podržavaju pojedince i udruženja okupljene oko stambene zajednice „Geneks” kula koji su premijerki Srbije predložili da obustavi prodaju njenog poslovnog dela, da država iskoristi pravo preče kupovine, otkupi ga, pretvori u oazu duha kulture i arhitekture i nazove je Tesla kula, i da u njoj budu sadržaji kao što su vidikovac, restoran, Teslin muzej...

– Molimo nadležne institucije u gradu i republici da preispitaju svoju odluku o mestu Teslinog muzeja na Dorćolu i u novom svetlu detaljno razmotre predlog o preimenovanju naziva stambeno-poslovni objekat „Geneks” kula u stambeno-poslovni centar „Tesla” u kojem bi se našao i Teslin muzej. U okviru ovoga projekta mogu i treba da se obezbede uslovi za formiranje muzeja Mihajla Pupina, koji još nema muzej u Beogradu, a nažalost ni valjan spomenik. Ova dvojica velikana su svojim fundamentalnim pronalascima zadužili svet i uneli ime srpskog naroda u svetsku zajednicu naroda zaslužnih za razvoj savremene civilizacije – ističu inženjeri i dodaju da bi se u kulu mogla lako smestiti ogromna građa i eksponati koje su nam Tesla i Pupin ostavili u nasleđe.

– Taj prostor pruža i mogućnost za osnivanje laboratorija koje bi se bavile istraživanjima i proučavanjima Teslinih i Pupinovih dela. Mladi naučnici mogli bi da nastave radove bazirane na dosadašnjim Teslinim i Pupinovim otkrićima i tako na pravi način predstave Srbiju svetu. „Tesla kula”, uz po mogućnosti postavljanja na vrhu kule replike njegovog tornja sa Long Ajlenda, bila bi u delu grada dostupnom svim zainteresovanim građanima, turistima – domaćim i stranim, i postala bi srpski, a i svetski brend – ističu poštovaoci Teslinog i Pupinovog lika i dela.

Stranka „Zajedno” prošle nedelje predložila je da poslovni deo „Geneksa” država otkupi i zgradu u Bloku 33 prenameni u studentski dom. Argumenti kojima njeni predstavnici brane takvu ideju je da je „više od 10.000 studenata u Beogradu ove godine ostalo bez svojih stanova zbog basnoslovnog skoka kirija u Beogradu”. „Zajedno” se zalaže za to da država zgradu prepusti Univerzitetu u Beogradu na korišćenje, kao i da se angažuju studenti arhitekture, građevine i unutrašnjeg dizajna koji bi inovativnim idejama adaptirali objekat.

Zasad još nema, makar ne javno, reakcije premijerke Ane Brnabić i ministarstava finansija i obrazovanja kojima su predloge uputili i stambena zajednica „Geneks” i politička organizacija „Zajedno”. Prodaja poslovne kule Zapadne kapije Beograda, treća za godinu dana, zakazana je za 6. februar po početnoj ceni od 834,6 miliona dinara. Njen poslovni deo, između ostalog, sastoji se od 28 poslovnih prostora površine od oko 15.000 kvadratnih metara i garažnog dela zgrade od oko 9.000 kvadrata.

Zapadnu kapiju Beograda projektovao je arhitekta Mihajlo Mitrović i ona je za mnoge duže od 40 godina jedan od simbola prestonice. Decenijama je držala rekord kao najviša zgrada Beograda (117 metara), a 2021. upisana je u registar kulturnih dobara – Vlada Srbije proglasila ju je spomenikom kulture. To znači da novi vlasnik neće moći da menja spoljašnji izgled objekta. Reklamne zavese koje godinama prekrivaju poslovnu, nižu kulu, moći će tu da stoje sve dok se taj deo objekta ne privede nameni. Jer, kako su to potvrdili u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, arhitekta Mitrović dao je saglasnost da na njegovom autorskom delu, na nižoj zgradi, mogu da budu postavljene reklame sve dok se ne reši sudbina tog poslovnog zdanja.

Muzej na dorćolskoj periferiji

Najbolje rešenje bilo bi da se Teslin muzej iz Krunske ulice preseli u zgradu bivše Železničke stanice u Savskom amfiteatru, odnosno „Beogradu na vodi”, smatraju inženjeri Dobrivoje Ivković, Petar Jurišević i Ksenija Barac. Jer, zgrada je na izvanrednoj lokaciji, udaljena petnaestak minuta od Terazija kao strogog centra grada, ujedno utkana u novi ambijent Savskog trga koji se naslanja na veliki projekat „Beograd na vodi”.

– Iz nerazumljivih i neshvatljivih razloga odustalo se od ovog, po mišljenju najvećeg dela stručne javnosti, pravog rešenja. Nadležni donose odluku da se Teslin muzej iz centra grada premesti na objekat u svojini države u Ulici Dunavski kej na Dorćolu – zgrada stare električne centrale koja bi se rekonstruisala i prilagodila zahtevnim potrebama. Izostali su argumenti, ili pak javnosti nisu predloženi, nadležnih stručnih institucija Srbije i istaknutih ličnosti poznavalaca lika i dela Nikole Tesle. Gde su u prilog ove odluke stavovi, na prvom mestu: članova SANU, eminentnih profesora ETF-a, Instituta „Nikola Tesla”, Saveza inženjera i tehničara, kao i ostalih institucija čiji se rad zasniva na Teslinim delima? Ova odluka nije ništa drugo do proterivanje Tesle iz centra i selidba Muzeja na skrajnut prostor dorćolske periferije – izričiti su oni.