Francuzi digli ustanak, Makron ne odustaje od penzione reforme

Sindikati najavljuju nove štrajkove za 31. januar, a podršku spornom zakonu u parlamentu mogli bi da pruže opozicioni poslanici Republikanaca, uz uslov da minimalna penzija bude 1.200 evraPOTPIS 1:

Policija se obračunava s demonstrantima na ulicama Pariza 19. januara

(Foto: Beta-AP/Lewis Joly

POTPIS 2:

Protest protiv penzione reforme u Tuluzi 19. januara

(Foto: EPA-EFE/Guillaume

POTPIS 3:

Sindikalni lideri na čelu protestne povorke u Parizu 19. januara

(Foto: EPA-EFE/Yoan ValatGnevna Francuska je na nogama, ali Emanuel Makron ne odustaje od namere da poveća starosnu granicu za odlazak u penziju. Iako je više od milion ljudi izašlo na ulice francuskih gradova, predsednik je iz Barselone poručio da se reforma mora sprovesti kako bi se spasio penzioni sistem.

Ali ne odustaju ni udruženi sindikati, koji su za 31. januar zakazali novi masovni protest nadajući se da će ponoviti pobedu iz 1995. godine, kad su vladu tadašnjeg predsednika Žaka Širaka naterali da odstupi od penzione reforme.

Ministar finansija Francuske Bruno le Mer juče je iz Davosa za TV Blumberg rekao da štrajkovi zbog planova francuske vlade da podigne starosne granice za odlazak u penziju verovatno neće naštetiti ekonomiji u toj zemlji.

Ankete pokazuju da se većina Francuza protivi merama Jelisejske palate, ali analitičari ističu da će održavanje javne podrške štrajkovima biti ključno za šanse sindikata da ponove obore nepopularnu reformu. Prema istraživanju agencije „Opinion vej” podizanju starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine protivi se 66 odsto građana, dok 60 procenata ne odobrava da uslov za punu penziju budu 43 godine radnog staža.

Francuska vlada poručuje da je promena neophodna jer se penzioni sistem urušava zbog toga što se odnos između broja zaposlenih i broja penzionera drastično menja. Pre pola veka razmera je bila četiri radnika na jednog penzionera, danas je to 1,7 radnika na jednog penzionera.

Makron je već pokušao da izmeni penzioni sistem tokom zime 2019–2020. godine, što je izazvalo najveći talas štrajkova u Francuskoj još od „revolucionarne” 1968. godine. Ali pošto je ubrzo krenula i pandemija korone on je odložio sprovođenje reforme. Uoči reizbora za drugi predsednički mandat u aprilu prošle godine Makron je poručio da ne odustaje od izmena penzionog sistema.

Planirane reforme donele bi u budžet dodatnih 17,7 milijardi evra godišnje, što bi omogućilo istanjenom penzionom fondu da do 2027. godine stane na noge. Sindikalni lideri, pak, predlažu druge načine oporavka penzionog fonda – dodatno oporezivanje ultrabogatih i povećanje doprinosa na plate koje poslodavci izdvajaju za zaposlene.

Kako stanovništvo stari i stopa nataliteta opada širom sveta, mnoge zemlje su bile prinuđene da podignu starosnu granicu za odlazak u penziju. Minimalna starosna granica za odlazak u penziju u Španiji je 65, a u Ujedinjenom Kraljevstvu 67 godina, sa povećanjem na 68 koje planirano za 2044. Starosna granica za penzionisanje u Nemačkoj je trenutno 67 godina, ali zemlja razmatra povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 70 godina jer se suočava s padom penzijskih fondova.

Arno Benedeti, glavni urednik francuskog specijalizovanog časopisa „Revija za politiku i parlamentarizam”, za „Frans 24” kaže da je Makronova vlada napravila greške u pokušaju da javnosti „proda” reformu penzionog sistema, jer je bila nedosledna u opravdanju zbog čega je ona neophodna. Prema oceni Benedetija, pitanje je da li će većina francuske javnosti ostati do kraja na strani sindikata tokom dugotrajnog sukoba s francuskom vladom. Po njegovom mišljenju ishod ove borbe odlučiće dva faktora: da li će radnička udruženja imati sredstva da nastave sa štrajkovima i odnos političkih snaga u parlamentu.

Makron je izgubio većinu u skupštini na parlamentarnim izborima u junu 2022, što može zakomplikovati usvajanje zakona o reformi penzionog sistema. Ali podršku prilikom glasanja mogli bi da mu pruže poslanici Republikanaca (LR), čije rukovodstvo gleda blagonaklono na ovu reformu. Iako je ova liberalno-konzervativna stranka bila bliža političkim stavovima predsedničkog kandidata Erika Zamura, predsednik Senata Žerar Larše iz redova Republikanaca oduševljen je Makronovom penzionom reformom izjavivši da je, „iako nepopularna, od suštinskog značaja za zemlju”.

Novi predsednik LR Erik Sjoti već se sastao s francuskom premijerkom Elizabet Born povodom eventualne podrške penzionoj reformi o kojoj rasprava u Narodnoj skupštini počinje 6. februara. Rukovodstvo Republikanaca pristalo je da glasa za zakon uz uslov da vlada stane iza njihovog predloga da minimalna penzija bude 1.200 evra.

Ako parlament odbaci zakon, Makron može da koristi kontroverzni ustavni instrument Pete republike, član 49.3, koji omogućava predsedniku da usvoji propis i bez glasanja u parlamentu. Ali u tom iznuđenom slučaju poslanici bi mogli da izglasaju nepoverenje vladi, što bi otvorilo put za nove parlamentarne izbore.