Da li deficit radnika u Nemačkoj uvek znači manjak radne snage u Srbiji

Građani Srbije, ali i regiona zapadnog Balkana, ubuduće bi mogli da se zaposle i nastane u Nemačkoj, čak i ako nemaju stručne kvalifikacije. Tamošnje vlasti nameravaju da udvostruče kvotu za useljavanje nekvalifikovanih radnika iz Srbije i komšiluka, piše u predlogu zakona u koji je agencija DPA imala uvid. Reč je o „zapadnobalkanskom pravilu”, koje predviđa povlašćeni pristup nemačkom tržištu rada za državljane Srbije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i Kosova.

Novina se ogleda u postojanju takozvane karte šansi koja bi bila oruđe u borbi sa dramatičnim manjkom radne snage u brojnim branšama, ocenjuje DPA.

Da li bi takva nova nemačka pravila mogla negativno da se odraze na naše tržište rada, koje je ionako dovoljno poljuljano, pitamo prof. dr Vladimira Grečića, eksperta za migracije.

– Tržište rada nigde nije potpuno slobodno. U Evropi je situacija takva da nedostaje mnogo radne snage određenih zanimanja, zbog čega te zemlje i uzimaju uglavnom one kadrove koji im nedostaju. I Srbija bi isto tako trebalo da postupa. A to što je Nemačka najavila lakšu proceduru za prijem radnika nije neka suštinska promena. U njihovoj politici zapošljavanja zasad nema velikih promena, već je tu samo reč o dodatnim stimulacijama za određena deficitarna zanimanja – uveren je prof. Grečić. Ipak, on ne misli da će biti velikog odliva radne snage u EU, jer je situacija trenutno takva da ogroman broj građana Ukrajine tamo traži svoju šansu, kao i da će biti mnogo onih koji mogu da zadovolje kriterijume za zapošljavanje u Nemačkoj.

Da između srpskog i nemačkog tržišta rada postoji uzročnoposledična veza, jer deficit nekih radnika u Nemačkoj uvek znači manjak radne snage u Srbiji, naglašava Miloš Turinski, iz „Infostuda”.

– Recimo, kada Nemačkoj nedostaju radnici određenog profila, onda ta mesta popune i ljudi iz Srbije, pa se tada kod nas pojavi deficit u tom sektoru. Nemačka, na primer, ima plan da do 2035. uveze osam miliona radnika, a samo nemačka železnica planira da ove godine dovede 25.000 radnika – navodi Turinski.

Na listu onih koji najviše odlaze iz naše zemlje, a samim tim čine i nedostajući kadar u Srbiji, Turinski postavlja medicinske radnike, lekare, IT stručnjake i inženjere, ali su u toj grupi i radnici zanatskih zanimanja – građevinari, vozači, fizikalci, kao i oni koji se zapošljavaju u proizvodnji.