Čuvar našeg „Magazina”

Ba­va­ni­šte – Mo­žda Ba­va­ni­šta­nac Ži­va Pe­tro­vić ne bi na­ba­vio pr­vi broj „Po­li­ti­ke” da se u nje­mu ni­je na­šla vest o „bu­ni” ko­ju je ov­da­šnji ži­valj po­di­gao pro­tiv austro-ugar­ske vla­sti. Ta­ko je naj­sta­ri­ji dnev­ni list u Sr­bi­ji, ko­ji da­nas sla­vi 119. ro­đen­dan, sti­gao u ne ta­ko uda­lje­nu pro­vin­ci­ju, da­nas u Uli­cu Žar­ka Zre­nja­ni­na na bro­ju dva. Tu i sa­da, u naj­sta­ri­joj ku­ći u se­lu, ne­ko­li­ko da­na u ne­de­lji bo­ra­vi Ste­van Uro­šev, unuk pr­vog či­ta­o­ca „Po­li­ti­ke” u Ba­va­ni­štu. On pri­ča ka­ko je po­ro­di­ca Pe­tro­vić, Ko­ša­rić, Uro­šev ima­la pr­vi štam­pa­ni broj iz 1904. go­di­ne, da bi se u nji­ho­voj ku­ći „Po­li­ti­ka” na­da­lje ku­po­va­la sva­ko­dnev­no. Či­tao ju je de­da, nje­go­ve tri ćer­ke i sin, svi fa­kul­tet­ski obra­zo­va­ni.

– Ipak naj­vi­še pam­tim mo­ju ba­bu Đur­đev­ku ka­ko li­sta ve­li­ku no­vi­nu i iš­či­ta­va je od pr­ve stra­ni­ce do ogla­sa, vr­lo de­talj­no. Bi­lo je to vre­me ka­da je štam­pa ov­de sla­bo sti­za­la, pa su kod nas do­la­zi­li svr­še­ni uče­ni­ci da se oba­ve­ste o ob­ja­vlje­nim kon­kur­si­ma za po­sao, a on­da je se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka u Ba­va­ni­šte na na­šu adre­su sti­gao i no­vi­nar „Po­li­ti­ke”. Ba­ba Đur­đev­ka je da­la in­ter­vju kao ver­ni či­ta­lac i do­bi­la go­di­šnju pret­pla­tu, pa je po­štar na­da­lje sva­ko­ga da­na do­no­sio no­vi­nu adre­si­ra­nu na nje­no ime. Tra­di­ci­ju je na­sta­vio moj otac, ja sam či­tao „Tem­po”, maj­ka „Ba­zar”, ta­ko da smo po­kri­va­li sva in­te­re­so­va­nja – pri­ča Ste­van Uro­šev, ko­ji naš list ne­de­ljom i da­lje ku­pu­je na tra­fi­ci i na­sta­vlja­ju­ći po­ro­dič­nu tra­di­ci­ju ču­va „Ma­ga­zin” od pr­vog bro­ja. Ta­ko se po­slo­ži­lo na sto­ti­ne pri­me­ra­ka „Po­li­ti­ki­nog” do­dat­ka, ko­ji u Ste­va­no­vom do­mu ima­ju po­seb­no me­sto.

– Ne­delj­nu „Po­li­ti­ku” sam či­tao sa na­ro­či­tom pa­žnjom, jer je bi­la po­ja­ča­na sed­mič­nim pre­gle­dom sport­skih do­ga­đa­ja, a tač­no se se­ćam ka­ko je pre 25 go­di­na iza­šao i do­da­tak „Ma­ga­zin”, ko­ji je pro­či­tan „od a do š”. Ja ustva­ri „Ma­ga­zin” od­u­vek do­ži­vlja­vam kao po­seb­nu no­vi­nu „za sva­ko­ga po­ne­što”, od re­ce­pa­ta, mo­de i ure­đe­nja ku­će za maj­ku, pre­ko pu­to­va­nja i sa­ve­ta za zdra­vlje, mno­go to­ga se da sa­zna­ti. Pri­če o „ma­lim” lju­di­ma, sta­rim za­na­ti­ma, za­ni­mlji­vo­sti­ma, isto­ri­ji, do­bri tek­sto­vi i le­pa fo­to­gra­fi­ja, to je ono zbog če­ga se ču­va. Zna­lo se kad god i gde god da sam na pu­tu oba­ve­zno ja­vim ne­kom da mi ga ku­pi, a raz­mi­šljam i da ga uko­ri­čim, jer je to ot­me­na no­vi­na, ne­što vred­no, če­mu se mo­gu vra­ti­ti, da od­mo­rim od sva­ko­dnev­nih te­ma – na­po­mi­nje Uro­šev, za kog je, do­da­je, na­ša no­vi­na bi­la i osta­la no­vi­na ko­ja ob­u­hva­ta gro in­te­re­so­va­nja lju­di, ka­kve u sta­roj Ju­go­sla­vi­ji ni­je bi­lo. Od onih je, ka­že, što ako o ne­če­mu ni­je pro­či­tao, kao da se ni­je ni de­si­lo. Vo­leo je ra­ni­je da „Po­li­ti­ku” ra­ši­ri, li­sta, pod­vu­če ako mu je ne­što bit­no, a ne­ka­da tekst pro­či­ta i dva pu­ta. Ipak, da­nas je vid ma­lo po­pu­stio, te je vi­še okre­nut elek­tron­skom iz­da­nju.

– Za me­ne je „Po­li­ti­ka” bi­la i osta­la ozbilj­na in­for­ma­tiv­na no­vi­na, iako uvek bla­go na­klo­nje­na vla­sti­ma, ali ipak naj­re­al­ni­ja. Nje­nih 119 go­di­na, je­su ge­ne­ra­ci­je ko­je su uči­le da či­ta­ju i od­ra­sta­le na nje­nim stra­ni­ca­ma i vr­hun­skim do­da­ci­ma, i tu joj ne mo­že pri­ći bu­le­var­ska štam­pa. Mo­ram da ka­žem da je od­i­gra­la i va­žnu ulo­gu za ovaj kraj ko­ji je ostao bez svo­jih gla­si­la. Do­pi­snik iz Pan­če­va, Mi­o­drag Ša­šić, bio je do­a­jen no­vi­nar­stva i iz­ve­šta­vao je du­že od dve de­ce­ni­je, pa smo če­sto sa­mo u „Po­li­ti­ci” mo­gli da pro­či­ta­mo šta se ov­de de­ša­va. Do­pi­snič­ka mre­ža je ve­li­ko bo­gat­stvo i da­nas, jer ži­vot ni­je sa­mo na be­o­grad­skim Te­ra­zi­ja­ma, a ima­ti čo­ve­ka na te­re­nu je ne­za­men­lji­vo. Ovaj kraj ima to­li­ko te­ma da sam mi­šlje­nja da bi tre­ba­lo da ima jed­nu svo­ju stra­ni­cu, što je, sve­stan sam, ne­re­al­no. Dao bi se­bi slo­bo­du da „Po­li­ti­ci” če­sti­tam 119. ro­đen­dan, iz ku­će u ko­joj su sve ge­ne­ra­ci­je na njoj vas­pi­ta­va­ne – ka­že ver­ni či­ta­lac Ste­van Uro­šev.