Vuk Drašković osporava srpske „crvene linije” - neistine Udbe i Crkve

Srpski jezik o današnjem Kosovu sav je od Udbinih i neistina Crkve, proglašenih za „crvene linije” koje se ne smeju preći, a kočnice su svakom razumnom srpsko-albanskom dijalogu i sporazumu, ocenio je Vuk Drašković koji smatra da vitalni i civilizacijski razlozi nalažu prihvatanje kosovskog plana EU i SAD, bez zaklanjanja iza neistina.

U autorskom tekstu za Tanjug Drašković piše:

„Srpski jezik o današnjem Kosovu sav je od Udbinih i neistina Crkve, proglašenih za 'crvene linije' koje se ne smeju preći, a kočnice su svakom razumnom srpsko-albanskom dijalogu i sporazumu.

Temeljna 'crvena linija' je preambula Ustava, koja kaže da je Kosovo i Metohija autonomna pokrajina Srbije. Nije, već skoro 24 godine. Od Kumanovske kapitulacije u ratu sa NATO alijansom i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Polažući zakletvu, predsednik Srbije mora da kaže da će čuvati suverenitet nad Kosovom. Ali, kako čuvati suverenitet kojeg nema? Lege impošibilium, nulla obligatio! pravno je načelo još od Justinijana. Norma koja je izvan stvarnosti i ne može se primeniti, nikoga ne obavezuje! Od neistine je satkana i 'crvena linija' da Rezolucija 1244 garantuje suverenitet Srbije nad Kosovom, i da taj suverenitet čuva Rusija. Upravo je Rezolucijom 1244 država Srbija proterana sa Kosova, a za taj progon glasala je i Jeljcinova Rusija, a ova današnja se, zbog agresije na Ukrajinu, pred svetom legitimisala kao država koja ruši, a ne štiti, ničiji suverenitet.

Reagujući na kosovski plan EU i SAD, patrijarh srpski reče da je 'imperativ sačuvati Kosovo i Metohiju u granicama Srbije'. Obavezujuća zapovest Crkve, njena crvena linija. Sačuvati Kosovo u granicama Srbije! Sačuvati.

To znači da nije bilo rata i kumanovske kapitulacije, Rezolucije 1244, Ahtisarijevog dokumenta o konačnom statusu Kosova, koji su prihvatili svi osim Srbije i Rusije, da nema ni stava Međunarodnog suda pravde da proglašenje nezavisnosti Kosova nije protivno ni Povelji UN, ni međunarodnom pravu, ni Rezoluciji 1244.

Ovo je strategijski stav da je Slobodan Milošević pobedio u ratu sa NATO alijansom i odbranio ostanak Kosova u granicama Srbije! I da je, zbog toga, 'imperativ' da se čuva i sačuva ono što je on sačuvao. I što, zavetovano, već duže od dve decenije, 'čuvaju' i 'brane' svi predsednici i premijeri Srbije, skoro sve stranke i njihove vođe, mnogi akademici i pisci, mediji, analitičari, divizioni obespamećenih i lobotomiranih ljudi.

Kosovo je 'lažna država' pod privremenom upravom 'privremenih institucija'! Ne odvija se nikakav dijalog između Srbije i Kosova, nego između Beograda i Prištine. Nije ustavna preambula izvan stvarnosti, nego je stvarnost izvan preambule! Otoreno se povlači i neodrživa paralela između Ukrajine i Miloševićeve Srbije, ruskog otimanja Donbasa i natovskog 'otimanja' Kosova. Od naroda Srbije se krije šta je potpisano u Budimpešti 1994. godine i ko je svoj potpis zasuo projektilima.

Nezavisna država Ukrajina tada je bila nuklearna sila. Svoje atomsko oružje ustupila je Rusiji, a Rusija je garantovala da će ona štititi teritorijalnu celovitost i suverenost Ukrajine u njenim tadašnjim granicama! Garanti tog sporazuma bile su i SAD i Velika Britanija. Lišivši Ukrajinu nuklearnog oružja, bratska Rusija je 2014. sa vojskom umarširala u Luganjsk i Donjeck, a prošle godine krenula je da sa mape Evrope ukloni državu, Ukrajinu!

Ukrajina je lažna država. Kosovo je lažna država. Ukrajinci su izmišljena nacija. BiH je lažna država. Crnogorci su lažna nacija... Ista je to strategija KGB i njegovih najamnika i plaćenika.

Otpor zločinu nad Ukrajinom, pretvaranju ove divne i nesrećne zemlje u Hirošimu, mnogo je manji u Srbiji nego u Rusiji.

Vitalni i civilizacijski razlozi nalažu prihvatanje kosovskog plana EU i SAD, bez zaklanjanja iza neistina,” navodi se.