Blagog ukusa, moćne snage

Kamilica (Matricaria chamomilla L.) ima brojna lekovita svojstva koja su poznata još od antičkih vremena. Prema spisima Dioskorida i Plinija, kamilica je bila najvažnija lekovita biljka toga vremena. Kod starih Egipćana, Rimljana i Grka koristila se za lečenje mnogih stanja. Na primer, u Egiptu je korišćena za balzamovanje tela pokojnika, dok su je u Grčkoj koristili pre svega zbog blagotvornog dejstva na organe za varenje. Stari Egipat je postojbina kamilice i veruje se da je bila posvećena suncu. U jednom starom engleskom časopisu kamilica se spominje kao jedna o devet svetih biljaka.

Deluje antiseptično i protivupalno na infekcije ili upalne procese na koži, sluzokoži usta i grla ili sluznicama disajnih organa, organa za varenje ili urogenitalnog sistema. Blaga je i može da se koristi dugo vremena. Može da se pije i u kombinaciji s drugim lekovitim biljkama, pa ulazi u sastav mnogih mešavina čajeva za lečenje zapaljenja mokraćnih kanala, reumatizma, nervnih stanja, viška kiseline u želucu, itd.

Ima veliko preimućstvo što nije otrovna ni škodljiva. Danas nema ni jedne farmakopeje u svetu koja ne propisuje cvet kamilice kao obaveznu drogu koju mora imati svaka apoteka.

Čaj od kamilicinog cveta je jedan od najpoznatijih i najomiljenijih lekova. Ublažava bolove i grčeve, reguliše stolicu i leči želudac. Dobro je sredstvo za ispiranje grla i usta. Pranje glave čajem od kamilice jača koren kose. Inače, čaj od kamilice je jedino sredstvo koje se u određenoj količini može dati i novorođenčadima. Kamilica deluje i spolja i iznutra, pa se koristi i za lečenje opekotina, rana, čireva, za klistiranje.

Upotrebljava se i u lečenju neuralgija, kod malokrvnih ljudi, kod žena pre menstruacije, za intelektualce koji su premoreni, kod glavobolje i u toku gripa.

Ova biljka se sreće širom Evrope i Azije. Unesena je u Severnu Ameriku i Australiju. Raste kao korov na različitim tipovima zemljišta, slatinama, oranicama, pašnjacima, pored puteva, pruga, oko kuća. Za razvoj zahteva umereno vlažnu i toplu klimu. Uspeva kako u ravničarskim, tako i u planinskim predelima do 1.000 metara nadmorske visine.

U narodu je poznata pod različitim imenima: bela rada, bela sasa, buvlja trava, carev cvet, gamelica, gorčak, jarmen, kamilava, kamonila, lepa kata, ljutić, tetrica, titrica, maternjak, prstenjak, ramen, ramenak, zdravić, žabljak, itd.

Ova jednogodišnja biljka izraste i do 60 santimetara visine, a najpoznatija je po cvetovima karakterističnog mirisa. Cveta od kraja aprila do početka oktobra.

U narodnoj medicini kao lekovita sirovina koristi se cvetna glavica i etarsko ulje. Od biološki vrednih materija sadrži etarsko ulje, gorke materije, tanine, smole, flavonoide, kumarine, organske kiseline, itd.

Danas postoje razrađene tehnologije gajenja ove biljke na poljoprivrednim površinama, a time je divlja kamilica manje interesantna nego što je to ranije bila. U Srbiji gaji se na oko 1.000 hektara, a najviše u Banatu. Zbog izuzetnog značaja za zdravlje kamilicu treba gajiti, usavršavati i poboljšavati kvalitet svih savremenih agrotehničkih i agrobioloških mera. Kamilica je jedan od najvažnijih artikala na svetskom tržištu lekovitog bilja. Najveći svetski proizvođači su Argentina i Egipat.

Danas, kamilica ima široku primenu u farmaceutskoj industriji za proizvodnju velikog broja lekovitih, higijenskih i kozmetičkih preparata, koji se primenjuju kao blaga i prijatna sredstva protiv upala kože i sluzokože, pri lečenju rana, čireva, opekotina, itd.