Hrvatski fratar „otvorio oči” Bajdenu

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 25. avgusta – Da su prsti Rimokatoličke crkve, posebno onog njenog dela iz Hrvatske, i te kako bili prisutni u proteklim mračnim zbivanjima u kojima je nestala Jugoslavija nije neka novost, ali sada ta činjenica dobija potvrdu i na neočekivanom detalju. Analizirajući odluku Baraka Obame da za svog kandidata za potpredsednika SAD (naravno ako Obama pobedi) uzme uticajnog senatora Džozefa Bajdena, čoveka koji se „tvrdo” zalagao za nezavisnost Kosmeta i bombardovanje Srbije, a pružao je svu podršku hrvatskoj i bošnjačkoj strani u proteklim ratovima koji su dokusurili Jugoslaviju, „Njujork tajms” je objavio i detalj kako je Bajdenu još 1991. godine „hrvatski katolički sveštenik pričao o srpskom nasilju u Bosni i Hrvatskoj” i time očito uticao na njegove stavove i odluke o tim zbivanjima.

Ko je taj čovek koji je na takav zaobilazan način uticao na konkretne poteze američke politike na prostoru bivše Jugoslavije, otkriva detaljnije današnji „Jutarnji list”. Radi se o fra Iliji Živkoviću (rođen u BiH), donedavno generalu franjevaca trećeredaca glagoljaša (funkcija u Rimu), a sada profesoru psihologije na Katoličkom bogoslovnom fakultetu u Zagrebu.

Fra Iliju Živkovića zagrebački list opisuje kao jednu od ključnih ličnosti u crkvenom životu u poslednje dve decenije i takođe kao „jednu od ključnih osoba koja je formirala stavove senatora Džozefa Bajdena u ratno doba i pomogla mu da shvati da su Srbija i JNA agresori na Hrvatsku i BiH i da zbog toga moraju biti kažnjeni”. O tom uticaju na njega, uostalom, i sam Bajden je pisao u svojoj knjizi.

U razgovoru za „Jutarnji list” fra Ilija Živković opisuje kako se s Bajdenom upoznao i sprijateljio još 1985. godine, dok je radio u hrvatskoj redakciji Glasa Amerike. Tada je radio u katoličkoj misiji u Vašingtonu i spremao doktorat iz psihologije na tamošnjem Katoličkom univerzitetu. Upoznali su se kada mu se Živković u spoljnopolitičkom odboru Senata žalio da srpski urednici u Glasu Amerike „rezali sve što je bilo hrvatsko”.

„Često smo se posle sretali i često me je pitao šta mislim. Naprosto smo postali dobri”, kaže Živković i dodaje da mu je Bajden „verovao i zato što je bio katolik”.

Fra Živković takođe kaže: „On je znao za Hrvatsku i hrvatske probleme još u vreme Jugoslavije kada je kontaktirao s predsednikom Hrvatske bratske zajednice Bernardom Luketićem i predsednikom Hrvatskog narodnog veća Matom Meštrovićem. No, mislim da je na njega najviše uticao govor koji sam održao u Litl Roku pred tek izabranim predsednikom Bilom Klintonom, koji je pozvao američke manjine na razgovor. Pošto sam ja iz BiH govorio sam o situaciji u BiH. U 45 minuta razložio sam zašto se mora bombardovati mostove u Srbiji, Beograd, kako zaustaviti srpske snage u BiH. Mislim da je to na Bajdena jako delovalo.”

Dok je boravio i službovao u SAD, Živković se susretao s mnogim kongresmenima i senatorima. „Njima je sve bilo jasno, jer smo od 1987. angažovali jednog bivšeg kongresmena da lobira za Hrvatsku”, kaže on.

Živković smatra da je Bajden „odličan izbor” za potpredsednika SAD, jer je „čovek naroda i ima dobru bazu među radnicima, nije populista”, a „veoma važno je što je deklarirani katolik, jer su vrlo važni glasovi 70 miliona američkih katolika”. Ocenjuje ga kao liberalnog katolika i jedino mu zamera što nije protiv pobačaja (na čemu insistira Vatikan), već u tom pogledu dozvoljava „slobodan izbor”.